Dolarska nesanica premijera Vučića

Neizvesnost koja muči celu planetu u pogledu ekonomske politike nove američke administracije Donalda Trampa, a koja je najvidljivija u jačanju dolara, stigla je i u Srbiju. Premijer je već izjavio da mu je to najveća noćna mora, a nesumnjivo da tu istu moru deli i ministar finansija. Jer, kada raste američka valuta povećava se naš dolarski dug pa skače i ukupni javni dug. Džaba štednja, manje plate i penzije, povoljniji zajmovi, samo jedna uzlazna kriva može da poremeti postignute rezultate jer javni dug, zbog koga je rađena fiskalna konsolidacija, ponovo rate. Ekonomska slika Srbije slika se tamnijim bojama, a problem javnog duga čini se težim nego što je bio juče ili prekjuče.

Koliki je naš javni dug? Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija na kraju septembra iznosio je 70,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Mnogo? Jeste mnogo, ali ipak manje nego na kraju 2015. godine kada je taj udeo iznosio 74,7 odsto. Dolarski dug čini 33 odsto duga, 40,8 odsto je onaj u evrima, 21,4 odsto u dinarima, dok ostatak čine ostale valute poput švajcarca.

Posmatrajući suve ekonomske podatke jasno je da smo za devet meseci smanjili dug. Dublja analiza, međutim, pokazuje, da je manji dug manje posledica razduživanja, a mnogo više pada dolara. Podsećanja radi, u aprilu ove godine naši zvaničnici pohvalili su se da je javni dug smanjen tokom prva tri meseca 2016. za 331 milion evra, sa oko 25,2 milijarde evra na kraju prošle godine, na 24,9 milijardi evra. Međutim, i sam ministar finansija Dušan Vujović priznao je da je dug manji zbog kursa, odnosno jevtinijeg dolara.

Da li sada postoji razlog za brigu ili se i sada radi samo o međuvalutnim odnosima, odnosno veštačkom povećanju duga kao što se u proleće ove godine radilo o veštačkom smanjenju duga?

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera kaže da je za tri nedelje rasta dolara u novembru naš javni dug povećan za oko 350 miliona evra. Ne radi se o novom zaduženju, novim kreditima što je dobro, već o promeni u knjiženju, odnosno računovodstvenoj kategoriji, jer se drugačije knjiže vrednosti uzetih kredita.

– Ove godine mi ćemo imati i nominalno i relativno smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. To znači da ćemo, uprkos jačanju dolara, zadržati sadašnji nivo javnog duga – kaže Nikolić objašnjavajući da svako jačanje dolara znači veći javni dug koji se u našem slučaju iskazuje u evrima posmatrano prema BDP-u.

On ukazuje da je, posmatrano u odnosu na isti period 2015. godine, identičan odnos dolara i evra. I u novembru prošle godine bilo je najava da će Američke federalne rezerve (FED) u decembru prestati s politikom jevtinih kamata i početi da ih povećavaju što je za posledicu imalo jačanje dolara. Već s početkom 2016. dolar je počeo da slabi pa je i naš javni dug išao u rikverc.

I ovog novembra vlada neizvesnost u pogledu decembarske FED-ove odluke o kamatama koja je dodatno začinjena zbog neizvesnosti ekonomske politike nove američke administracije. Te najave i očekivanja doprineli su da je dolar ojačao. Nikolić sumnja da će posle decembarske odluke FED-a dolar nastaviti da jača i očekuje da će se odnos dolar evro uprosečiti na nivo iz cele 2016. godine.

– Zaduživanjem u dolarima mi smo preuzeli dvostruki valutni rizik, jer se dinar upravlja prema evru, a odnos dolar evro je bez kontrole s naše strane. Samo na odnos dinar evro Narodna banka može da utiče – kaže Nikolić dodajući da je dobro što je novi dolarski zajam od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijen pod povoljnijim uslovima i omogućiće da se dospele dolarske obaveze finansiraju pod povoljnijim uslovima.

Po njegovoj oceni Uprava za javni dug Ministarstva finansija trebalo bi da razmišlja o dugoročnoj strategiji da se udeo dolarskog duga smanji, jer nas iskustvo uči o negativnim posledicama jačanja dolara. S druge strane nije na odmet podsetiti da je zaduživanje u dolarima, uz visoku kamatu, bila iznuđena mera u kriznim godinama kada finansiranje države nije imalo drugu alternativu.