Brisel preti američkim bankama

Devet godina od izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, bankari Zapada još nemaju jedinstven plan kako da ne ponove krah iz 2007. godine. Umesto dogovora kako da spreče sledeću eventualnu bankarsko-finansijsku krizu – Evropa i Amerika zaoštrile su ovih dana međusobnu kavgu, preteći da svet ostave bez „spasilačkog recepta”. U dva sukobljena tabora svrstali su se – u prvi EU i Japan, a u drugi SAD i Švajcarska, odnosno bankarski establišment najrazvijenijeg dela sveta, inače protagoniste krize od kolapsa američkog hipotekarnog tržišta (2007) i basnoslovnog kolapsa banke Braća Liman (septembar 2008). Kavga oko profila budućih pravila kojima bi se sprečilo da banke pogrešno (svesno ili slučajno) procene rizike poslova u koje su se upustile eskalirala je juče najavom Brisela da će zaoštriti uslove rada velikim stranim bankama u Evropi, otkriva londonski „Fajnenšel tajms”.

U osnovi najnovijeg udaljavanja Evrope i Amerike – ovog puta na terenu finansija – jeste procena koliko para banke (pogotovo na stranom terenu) treba da ostave po strani, za slučaj rizičnih situacija, i ko treba da odlučuje o toj sumi?

EU i Japan smatraju da bankama treba prepustiti da internim modelima procene odluče o donjoj granici kapitala za „ne daj bože”. SAD i Švajcarska upozoravaju da je uspostavljanje preciznog antikriznog recepta po modelu „jedan za sve” pod nadzorom Bazelskog komiteta (nadimak udruženja preko 400 vodećih banaka sveta) daleko ispravniji metod kontrole ko se u kakve finansijske poslove upušta.

Dva bankarska tabora Zapada odmeriće snagu svog uticaja 28–29. novembra u Santjago de Čileu na sednici koju je zakazalo Udruženje globalnih bankara (Bazelski komitet). Ovo inače veoma uticajno udruženje sve donedavno se nadalo da će nakon višegodišnjih mučnih pregovora članstva, uspeti da izađe sa jedinstvenom globalnom recepturom protiv budućih (namernih ili nenamernih) mutnih rabota banaka.

Dogovor najmoćnijih bankarskih krugova Zapada o novom anitkriznom receptu danas deluje neizvesno, posebno nakon najave Evropske komisije da će stranim megabankama (čitaj američkim) postaviti stroga pravila poslovanja na terenu „briselske familije”, izveštava „Volstrit džornal”. Po planu koji će danas predstaviti Valdis Dombrovski, evropski komesar za finansije, sve strane banke za koje Brisel proceni da su „od značaja za globalni finansijski sistem”, kao i one koje imaju filijale u dve ili više EU država sa imovinom od preko 30 milijardi evra, moraju da se podvrgnu evropskoj regulativi. Takođe, Brisel od pojedinih velikih američkih i neevropskih banaka zatraži da restrukturiraju svoje podružnice u Evropi i tu polože značajan (još ne preciziran) kapital. Ovaj evropski predlog usledio je nakon nedavnog zahteva američkog ministarstva pravde da Dojče bank plati globu od 14 milijardi dolara zbog malverzacija tokom globalne krize na Volstritu. Nemačka je u međuvremenu, uoči sednice Bazelskog komiteta u Čileu, zapretila da će se povući iz pregovora o antikriznim bankarskim merama ukoliko ne izdejstvuje za sebe velike olakšice, prenosi agencija Blumberg.

Ukoliko evropski predlozi ne budu uvaženi i SAD ne odustane od zahteva da banke u EU za oko 10 odsto ne uvećaju minimalni nivo kapitala, spremni smo da odbacimo nove „Bazel standarde”, najavio je Valdis Dombrovski. Zvanični Tokio i Brisel slažu se da su zahtevi finansijera sa one strane Atlantika (i Švajcarske) za viši nivo kapitala „dodatno breme” za banke i u EU i u Japanu, pogotovo u vreme ekspanzije američkih investicionih banaka u Evropi.

Da li će dva bankarska tabora Zapada usaglasiti stav kako da preduprede sledeću krizu do kraja novembra, neizvesno je. U međuvremenu, do sledeće sednice Bazelskog komiteta, novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp ući će u Belu kuću. Tramp je već najavio da će Ameriku lišiti preterane regulative poslovanja sa ostatkom sveta. Šta bi to moglo da znači za bankare ostatka sveta, zagonetka je, pogotovo ako nam neka nova globalna finansijska kriza zakuca na vrata.