Jezikofil – elektronsko i štampano negovanje jezika

Na  Saj­mu knji­ga 2016. go­di­ne po­ja­vi­la se knji­ga Je­zi­ko­fil, auto­ra Sve­tla­ne Sli­jep­če­vić, Slo­bo­da­na No­vok­me­ta i Ma­ri­ne Ni­ko­lić. Knjiga no­si i lo­go ak­ci­je Ne­guj­mo srp­ski je­zik i pred­sta­vlja iz­bor do­bro oda­bra­nih krat­kih tek­sto­va, za ovu pri­li­ku i ne­što pre­ra­đe­nih, sa isto­i­me­ne in­ter­net stra­ni­ce ko­ju već tri go­di­ne ure­đu­je i ude­ša­va ova autor­ska gru­pa. Tek­sto­vi se ba­ve ak­tu­el­nim je­zič­kim ne­do­u­mi­ca­ma – gra­ma­tič­kim i pra­vo­pi­snim pro­ble­mi­ma sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka. Ta­ko se mo­že re­ći da je knji­ga, za­pra­vo, oda­bra­ni iz­vod iz saj­ta Je­zi­ko­fil, i da mo­že bi­ti do­bar pod­set­nik za obu­ku onih ko­ji­ma je sta­lo do je­zič­ke pra­vil­no­sti i je­zič­ke kul­tu­re, ali i do ot­kla­nja­nja je­zič­kih ne­do­u­mi­ca.

U uvod­noj na­po­me­ni auto­ri is­ti­ču da je ova in­ter­net stra­ni­ca „re­zul­tat že­lje osni­va­ča da se na jed­nom me­stu pri­stu­pi je­zi­ku i je­zič­koj kul­tu­ri na na­uč­no­po­pu­la­ran na­čin”. Tek­sto­vi (ob­ja­šnje­nja) su pri­re­đe­ni ta­ko da bu­du la­ko ra­zu­mlji­vi naj­ši­roj pu­bli­ci, bez ob­zi­ra na obra­zo­va­nje i ni­su na­me­nje­ni sa­mo je­zič­kim struč­nja­ci­ma, već svi­ma ko­ji­ma je sta­lo do va­lja­nog je­zič­kog iz­ra­za i u go­vo­ru i u pi­sa­nju.
Pri­lo­zi su po­sve­će­ni raz­li­či­tim pi­ta­nji­ma srp­skog je­zi­ka i nje­go­ve nor­me, ba­ve se gra­ma­ti­kom u užem i ši­rem smi­slu, lek­si­ko­lo­gi­jom, lek­si­ko­gra­fi­jom, pra­vo­pi­som, sin­tak­som... U pi­ta­nju su pra­vi­la iz gra­ma­ti­ke i pra­vo­pi­sa srp­skog je­zi­ka, de­fi­ni­ci­je stra­nih i no­vih re­či (oslu­ški­va­nje sva­ko­dnev­nih ak­tu­el­no­sti iz me­dij­skog ži­vo­ta ko­je se je­zič­ki in­ter­pre­ti­ra­ju, što pod­ra­zu­me­va pra­će­nje i de­fi­ni­sa­nje no­vih re­či ko­je ula­ze u je­zik, ne­po­zna­tih re­či ko­je se po­gre­šno upo­tre­blja­va­ju i raz­re­ša­va­nje ne­do­u­mi­ca u ve­zi sa sva­ko­dnev­nim je­zič­kim pro­ble­mi­ma), ali i prak­tič­ni pred­lo­zi i sa­ve­ti u ve­zi sa lek­tu­rom tek­sto­va raz­li­či­tih sti­lo­va. Ob­ja­šnje­nja su na­me­nje­na svi­ma ko­ji se in­te­re­su­ju za je­zič­ku kul­tu­ru i že­le da sa­zna­ju ne­što no­vo o je­zi­ku – stu­den­ti­ma, đa­ci­ma, lin­gvi­stič­kim en­tu­zi­ja­sti­ma, ali i pi­sci­ma, ured­ni­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma i na­stav­ni­ci­ma, lek­to­ri­ma, za­po­sle­nim u me­di­ji­ma itd. Stil ko­jim su pi­sa­ni pri­lo­zi je na­uč­no­po­pu­la­ran, ne­ma na­uč­ne pre­ten­zi­je, već je osnov­ni cilj da se na je­dan „la­gan”, pri­jem­čiv, po­ne­kad du­ho­vit na­čin naj­ši­rem kru­gu či­ta­la­ca pri­bli­že ne­ke lin­gvi­stič­ke te­me.
Knji­ge ima ukup­no 150 pri­lo­ga (čla­na­ka) ko­ji su ras­po­re­đe­ni u de­vet po­gla­vlja:
Pr­vo po­gla­vlje je na­slo­vlje­no pi­ta­njem: Ko je? i u nje­mu se na­la­ze ob­ja­šnje­nja ma­nje po­zna­tih re­či ili ma­nje po­zna­tih zna­če­nja od­re­đe­nih re­či ko­je ime­nu­ju čo­ve­ka, ne­ku nje­go­vu dru­štve­nu ulo­gu, oso­bi­nu i sl. (sa­pi­o­sek­su­a­lac, om­bud­sman, bot, taj­kun, šu­ša, hoh­šta­pler, pro­vo­da­dži­ja, tu­dum...).
Dru­go po­gla­vlje ima na­slov: Šta je? i oku­plja tek­sto­ve ko­ji se ba­ve lek­se­ma­ma ko­je se ret­ko upo­tre­blja­va­ju, ar­ha­ič­nim i žar­gon­skim lek­se­ma­ma, re­či­ma stra­nog po­re­kla, neo­lo­gi­zmi­ma i sl. iz raz­li­či­tih sfe­ra čo­ve­ko­vog sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta (sel­fi, tro­lo­va­nje, spi­no­va­nje, dron, cen­zu­ra, gen­tri­fi­ka­ci­ja, leks spe­ci­ja­lis, port­felj, sef­te, po­grom, cr­no­ma­njast...).
Tre­će po­gla­vlje za­in­te­re­so­va­ne pi­ta i ob­ja­šnja­va: Šta zna­če ovi iz­ra­zi? i ba­vi se po­re­klom, zna­če­njem i mo­ti­va­ci­jom broj­nih iz­ra­za, ma­nje ili vi­še uobi­ča­je­nih fra­ze­o­lo­gi­za­ma, ko­ji se mo­gu na­ći u raz­li­či­tim funk­ci­o­nal­nim sti­lo­vi­ma (Vr­zi­no ko­lo, sve u 16, lu­di(a) Na­sta, na­bi­ti ne­ko­me ro­go­ve, ku­si psi, ka­kvi ba­kra­či, ni­kom po­ni­ko­še, pa­ri­ti oči, gluv kao top, ni za jo­tu, žu­ta mi­nu­ta, igle­ne uši itd.).

Če­tvr­to po­gla­vlje na­slo­vlje­no je: Ka­ko upo­tre­blja­va­mo ove re­či? i ob­ja­šnja­va  raz­li­či­tu upo­tre­bu re­či, pre­i­spi­tu­je ne­u­sa­gla­še­na nor­ma­tiv­na re­še­nja i nu­di mo­gu­ća (mi­nut ili mi­nu­ta, či­tač ili či­ta­lac, usi­sa­va­ti usi­si­va­čem, da li se ča­ra­pe obu­va­ju ili obla­če, da li po­sto­ji po­zi­ci­ja i opo­zi­ci­ja, pre­pod­ne ili pre pod­ne itd.)
Na­slov pe­tog po­gla­vlja je: Oda­kle nam? i ov­de se auto­ri ba­ve pr­ven­stve­no eti­mo­lo­gi­jom, da­kle, po­re­klom re­či ko­je sva­ko­dnev­no upo­tre­blja­va­mo (evro, knap, kao ba­ja­gi, kvit, na­tur­ščik, gušt, na­u­štrb,  šla­gvort, ćar, fe­tiš, pla­gi­jat, ba­raž, ok, saj­ber, sa­baj­le...).
Še­sto po­gla­vlje je na­slo­vlje­no pi­ta­njem: Šta će­mo s ovom kon­struk­ci­jom? i u nje­mu se go­vo­ri o kon­struk­ci­ja­ma ko­je se naj­če­šće ne­pra­vil­no upo­tre­blja­va­ju, pa se da­ju pred­lo­zi i pre­po­ru­ke za pra­vil­nu upo­tre­bu, ali i uka­zu­je na ne­ke is­prav­ne kon­struk­ci­je ko­je se ne­ret­ko, zbog raz­li­či­tih pred­ra­su­da, sma­tra­ju ne­pra­vil­nim (da li je sre­ća uža­sna, če­ka­ti u re­du, bi­ti na te­le­fo­nu, s ob­zi­rom da, ka­fa za po­ne­ti, kon­tak­ti­ra­ti ne­ko­ga ili sa ne­kim...).
Sed­mo po­gla­vlje od­go­va­ra na pi­ta­nje: Ka­ko zo­ve­mo po­zna­to i ne­po­zna­to, pri­do­šlo iz dru­gih je­zi­ka? i za­pra­vo se ba­vi tran­skrip­ci­jom stra­nih, če­sto­po­mi­nja­nih, ime­na iz dru­gih je­zi­ka (Me­dve­dev, Pi­za i Pi­sa, Vi­li­jam, Vi­li­jem ili Vi­ljem Šek­spir, Ci­pras, Man­de­la, pa­pa...).
U osmom po­gla­vlju na­la­zi­mo od­go­vo­re na uvek ak­tu­el­no pi­ta­nje: Ka­ko da na­pi­še­mo da ne po­gre­ši­mo? i ono oku­plja tek­sto­ve ko­ji se ba­ve pra­vo­pi­snim pi­ta­nji­ma, pr­ven­stve­no onim ko­ja su sla­bi­je za­stu­plje­na u po­sto­je­ćim pri­ruč­ni­ci­ma ili iza­zi­va­ju ne­do­u­mi­ce zbog plu­ra­li­zma u re­še­nji­ma (imejl, veb, on­lajn, sva­ko­dne­vi­ca, mar­šru­ta, po­set­ni­ca itd.).
De­ve­to po­gla­vlje ba­vi se pra­vo­pi­snim ne­do­u­mi­ca­ma i na­slo­vlje­no je: Ka­ko da pro­me­ni­mo i da ne po­gre­ši­mo? i u ovom po­gla­vlju se go­vo­ri o nor­ma­tiv­noj upo­tre­bi pro­men­lji­vih re­či, uka­zu­je se na nor­ma­tiv­ne pre­po­ru­ke i pra­vo­pi­sne ne­do­u­mi­ce ko­je se mo­gu ja­vi­ti u nji­ho­voj pro­me­ni kroz pa­de­že i sl. (Oebs, Une­sko, fi­jat, mo­le­ban, ma­ti i kći, Be­o­gra­đan­ka...).
Pri­li­kom pi­sa­nja knji­ge i iz­bo­ra čla­na­ka auto­ri su kon­sul­to­va­li, to ni­je spor­no, re­le­vant­nu li­te­ra­tu­ru (gra­ma­ti­ke, reč­ni­ke i pra­vo­pis), ka­ko onu nor­ma­ti­vi­stič­ku, ta­ko i onu ko­ja spa­da u je­zič­ke sa­vet­ni­ke, je­zič­ke po­uč­ni­ke i onu ko­ja mo­že ot­klo­ni­ti is­tra­ži­va­ne je­zič­ke ne­do­u­mi­ce. To ovoj knji­zi da­je do­dat­nu vred­nost i ja­ča nje­ne struč­ne i upo­treb­ne kva­li­te­te. U ce­li­ni je pri­jem­či­va i upo­tre­blji­va, pi­sa­na je struč­no i po­u­zda­no i da­je lep do­pri­nos na­šoj je­zič­koj kul­tu­ri. 
Ra­đe­na je bri­žlji­vo, s le­pim je­zič­kim ose­ća­njem za me­ru, ali uvek s ja­snom na­me­rom da pod­u­či i da ot­klo­ni di­le­mu. Ob­ja­šnje­nja su ja­sna i ko­rekt­na, pri­me­ri su do­bro oda­bra­ni, vr­lo ak­tu­el­ni i to ru­ko­pi­su da­je do­dat­nu vred­nost.
Si­gur­ni smo da će knji­ga Je­zi­ko­fil na­ći svo­je me­sto kod či­ta­la­ca, da će bi­ti kon­sul­to­va­na i ti­me do­pri­ne­ti da ko­mu­ni­ci­ra­mo s ma­nje gre­ša­ka i bar ma­lo una­pre­di­mo je­zič­ku kul­tu­ru. Ovaj pri­ruč­nik nu­di tu mo­guć­nost i ve­ru­jem da će na za­do­volj­stvo svih ta pri­li­ka bi­ti is­ko­ri­šće­na.  Ra­du­je­mo se i što knji­ga no­si lo­go ak­ci­je Ne­guj­mo srp­ski je­zik i to će bi­ti do­dat­no sna­že­nje jed­ne od­go­vor­ne i ozbilj­ne ak­ci­je.
Knji­gu je iz­da­la iz­da­vač­ka ku­ća Klett, opre­mlje­na je vr­lo do­brim ilu­stra­ci­ja­ma i vo­le­li bi­smo ako stig­ne do onih ko­ji­ma je pr­ven­stve­no na­me­nje­na.¶
Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du