Tramp se predomislio – Hilari ipak neće u zatvor

„Zatvori je, zatvori je!”, uzvikivali su podržavaoci republikanskog kandidata na mitinzima i on im je obećavao da će „korumpiranu Hilari” strpati iza brave, ali sada, kada je izabran za predsednika, mora da ih razočara – od gonjenja Hilari Klinton neće biti ništa.

Donald Tramp je potvrdio da ne želi da imenuje specijalnog tužioca koji bi se pozabavio slučajevima sa mejlovima i porodičnom fondacijom, iako je to bilo jedno od njegovih najupečatljivijih predizbornih obećanja, pa i samoj Hilari Klinton, kao kada joj je usred TV debate poručio da bi „bila u zatvoru” da je on predsednik. Novoizabrani predsednik SAD je u intervjuu „Njujork tajmsu” odustao i od torture, za koju je ranije tvrdio da će je vratiti na velika vrata, a ublažio je i stav prema klimatskim promenama, tvrdeći da je ljudska aktivnost možda odgovorna za globalno otopljavanje. Time se potvrđuju predviđanja da će Tramp morati da odustane od brojnih predloga koje je očigledno izgovarao samo zato da bi dobio glasove. Njujorčanin koji se u januaru seli u Vašington našao se u rascepu između predizborne i posleizborne retorike već samim tim što je u utorak zakoračio u redakciju „Njujork tajmsa”, nazivajući je „američkim draguljem”. Do pre samo nekoliko nedelja optuživao je ove novine da pripadaju istom korumpiranom sistemu kao i Hilari Klinton i da će ih tužiti za klevetu, dok će njenim novinarima uskratiti pristup. Istina, Tramp je i u gostima kod novinara ponovio da su bili pristrasni na izborima na kojima je porazio Hilari Klinton.

„Ne želim da povredim Klintonove. Ona (Hilari) je prošla kroz mnogo toga. Mnogo je patila, na mnogo načina”, kazao je Tramp podvlačeći da je porodična fondacija bivše prve dame grešila, ali i da je radila i dobre stvari.

Istakao je da „ima otvoren um” kada je reč o merama protiv klimatskih promena i Pariskom sporazumu kojim se države obavezuju da će smanjiti emisiju štetnih gasova, ali je pojasnio da se neće obavezati ni na šta dok ne vidi koliko će to koštati američke kompanije i njihovu konkurentnost.

Dok je u kampanji tvrdio da vojska i CIA treba ponovo da muče osumnjičene za terorizam jer „tortura deluje, a ako i ne deluje, zaslužili su je”, Tramp je u redakciji njujorškog lista revidirao stavove. Na njega je presudno uticao penzionisani general Džejms Matis, koga razmišlja da postavi za ministra odbrane. General koji je marincima u Iraku 2003. poručio da „budu ljubazni, ali da budu spremni da ubiju svakoga koga sretnu” i koji je zavredio nadimak „besni pas” navodno je kazao Trampu da simulacija davljenja osumnjičenih nije korisna metoda i da bi on izvukao daleko bolje informacije uz pomoć „kutije cigareta i dva piva”.

Čini se da je Tramp počeo da odustaje od bombastičnih obećanja i pre nego što je ušao u zgradu najprestižnijih novina na svetu. Nekoliko sati ranije je u videu na „Jutjubu” nagovestio kako će izgledati prvih sto dana vlade, gde nijednom rečju nije pomenuo dva kamena temeljaca svoje predizborne kampanje: izgradnju zida prema Meksiku i zabranu ulaska u zemlju za muslimane. Ono što je tom prilikom potvrdio jeste američki izlazak iz Transpacifičkog partnerstva, sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama koje izlaze na Pacifik, kao i reviziju radnih viza za strance i ukidanje ograničenja koje je Barak Obama nametnuo industriji prljavih tehnologija.

Konačno, Tramp je pred novinarima ponovio da mu ne pada na pamet da proda kompaniju bez obzira na optužbe da će se naći u sukobu interesa kada preuzme kormilo vlade. Pozivajući se na činjenicu da nijedan zakon ne traži od prvog čoveka države da se odrekne privatnog biznisa, novi stanar Bele kuće je ustanovio da „predsednik ne može biti u sukobu interesa” i da će u krajnjem njegova deca preuzeti poslovnu imperiju.

Tramp je u poslednje dve sedmice održao brojne sastanke, pri čemu se često nije znalo kada se sastaje kao budući predsednik a kada kao vlasnik ogromne korporacije i da li je to više moguće odvojiti. Kao jedan od poslednjih primera sukoba interesa jeste i njegov prošlonedeljni susret sa Najdželom Faražom kada se predvodniku „bregzita” žalio na vetrenjače u Škotskoj, na koje se okomio još ranije jer ruže pogled sa njegovih terena za golf.

„Možda sam ih pomenuo”, kazao je Tramp, dodajući da se ne buni zbog svog biznisa već zbog principa: vetrenjače se  proizvode u Kini, a ne u SAD, i zbog njih strada veliki broj ptica.

Tramp o Bliskom istoku i „Eplu”

Voleo bi da „bude taj koji će postići mir između Izraela i Palestinaca”.

Ne želi da gradi države kao što je rađeno u Iraku i Avganistanu.

Raduje se saradnji sa Rusima, posebno zbog zajedničke borbe protiv Islamske države.

Čuo se sa osnivačem „Majkrosofta” Bilom Gejtsom i direktorom „Epla” Timom Kukom.

Kuku je obećao državni podsticaj u vidu smanjenog poreza i srezanih regulativa da bi „Epl” počeo da proizvodi u SAD umesto u Kini ili Vijetnamu.