Veliki privredni rast – tek od 2021. godine

Kladionicu oko toga koliko će u narednom periodu iznositi privredni rast i ove jeseni otvorio je premijer Aleksandar Vučić. Pre nekoliko dana gostujući u emisiji „Ćirilica” predsednik vlade postavio je srpskoj ekonomiji veoma visok cilj.

– Sada prvi put smem da vam kažem da verujem da 2018. godine možemo da idemo na preko 4,5, možda i pet odsto – rekao je premijer.

Da me pitate da mogu da biram čiju bih ekonomiju vodio u regionu, ja bih vam prvi put odgovorio – srpsku, dodao je predsednik vlade. Zato što mislim da ima najveći potencijal i najveće šanse za rast u narednom periodu, uveren je premijer. On istovremeno očekuje da će privredni rast 2017. godine iznositi 3,5 odsto.

Obe procene su daleko optimističnije od one koju je u svom najnovijem izveštaju „Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji” iznela Svetska banka. Njihovi analitičari procenjuju da će 2017. godine privredni rast biti 2,8 odsto, dok će 2018. dostići 3,5 odsto. Zanimljivo je da ministar finansija Dušan Vujović premijerov optimizam nije uneo u „Uputstvo za pripremu budžeta sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu”, što je dokument koji prati predlog državne kase za 2017. godinu. Tako Vujović očekuje da bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve što građani i privreda stvore za godinu dana dogodine bude veći za tri, a 2018. za 3,5 odsto.

Konzervativnu prognozu ima i Međunarodni monetarni fond (MMF). Njihovi analitičari očekuju da će BDP dogodine porasti za 2,8 odsto, a sa srednjoročnom prognozom za 2018. godinu još nisu izašli. Ipak, u njihovom izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama može da se vidi dugoročna prognoza privrednog rasta koja se odnosi na 2021. godinu. Tek tada, očekuje MMF, ostvariće se Vučićeva prognoza o privrednom rastu od četiri odsto.

To ne znači da se neće ispostaviti da je premijer bio u pravu. Predsednik vlade pogodio je da će 2015. godine privredna aktivnost biti u plusu. Bila je to prva godina primene mera fiskalne konsolidacije, pa su međunarodne finansijske institucije, ali i ovdašnji ekonomisti očekivali pad privredne aktivnosti. Umesto očekivanih minus 0,5 pa do minus jedan odsto (koliko su prognozirali ekonomisti), na kraju 2015. godine rast privredne aktivnosti bio je 0,7 odsto.

„Tada ste mi se zbog toga svi smejali, a ispostavilo se da sam bio u pravu”, govorio je u nekoliko navrata predsednik vlade. Zašto je toliko važno da li će privredni rast za pola procentna poena biti veći ili niži? Zato što pretvoreno u pare, rast od jedan odsto znači da će privreda i građani dogodine stvoriti dodatne 42 milijarde dinara, što je oko 340 miliona evra. To iz ugla budžetskih brojki uopšte nisu zanemarljiva sredstva, pa veći privredni rast umnogome relaksira poziciju ministra finansija. Trenutno, kada je o 2017. godini reč, cela ova stručna rasprava se, pojednostavljeno rečeno, svodi na to da li će privreda i građani stvoriti novih dvadesetak milijardi. Toliko otprilike iznosi fiskalni trošak najavljenog povećanja penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru za sledeću godinu. To, međutim, ne znači da će kompletan iznos novostvorenih 20 milijardi otići u budžet.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da na poreze i doprinose odlazi 35 odsto te sume. U apsolutnom iznosu to znači da poreski prihodi, u slučaju da rast bude veći za 0,5 odsto od očekivanog mogu da budu veći za oko devet milijardi.

– Pošto je planiranje sa većim stopama rasta neizvesnije, bolje je projekcije praviti na konzervativnim stopama rasta. Zato je dobro što je ministar finansija izabrao konzervativniji pristup – smatra Arsić i dodaje da to može da mu relaksira poziciju u toku godine ako se ispostavi da je rast veći od očekivanog.

Dodaje da je važno da Srbija preduzme sve kako bi mogla da osigura da će u budućnosti imati visoke stope rasta.

– To znači da rast investicija mora biti veći od rasta potrošnje. I lične i državne. Velika potrošnja ne može da bude generator rasta, već ulaga – zaključuje Arsić.

Svetska banka je procenila u svom izveštaju da će privredni rast Srbije ubrzati sa ovogodišnjih 2,5 procenata na 3,5 odsto u srednjem roku. Tome će kumovati rast investicija i oporavak potrošnje.

Kada je reč o privatnoj potrošnji, ona bi u ovoj godini trebalo da poraste za 0,5 odsto, u 2017. godini za 1,2 odsto, a u 2018. godini za 2,7 odsto.

Istovremeno, vladina potrošnja će ove godine porasti dva odsto, nakon što je prošle godine zabeležila pad od 1,5 odsto, da bi se u 2017. godini ponovo spustila za 1,1 odsto, a u 2018. godini porasla za 1,9 odsto.

Svetska banka: Ekonomski oporavak se nastavlja

Kako se navodi u izveštaju Svetske banke, oporavak ekonomije Srbije se nastavio u 2016. godini, a privredni rast od 2,9 odsto iz prvog polugođa je doneo otvaranje novih radnih mesta.

Stopa zapošljavanja je porasla na 45,9 odsto, što je rekordan nivo od 2008. godine, ocenila je Svetska banka, primećujući međutim da je dve trećine novootvorenih radnih mesta u sivoj zoni.

Dalje se dodaje da se napredak na planu fiskalnog prilagođavanja nastavio, uprkos tome što je sprovođenje strukturnih reformi usporilo.

Siromaštvo, koje je 2013. godine u Srbiji dostiglo stopu od 14,5 odsto, trebalo bi da, prema procenama Svetske banke, padne na 13,9 odsto u 2016. godini.

Ekonomija Srbije je, takođe, zabeležila benefite od rasta domaćih investicija i nastavka snažne tražnje u 2016. godini.

Posmatrano po sektorima u ekonomiji, poljoprivredna proizvodnja, koja čini osam odsto BDP-a, zabeležila je realan rast od 5,7 procenata u prvom polugođu na godišnjem nivou, konstatuje ta međunarodna finansijska institucija.

Takođe navodi da je dodata vrednost u industrijskom sektoru povećana za 4,1 procenat, a u sektoru usluga za 2,4 odsto u odnosu na prvo polugodište 2015.

S obzirom na to da se privredni rast vratio na zdrave temelje, stopa nezaposlenosti je pala sa 17,7 odsto iz 2015. godine na 15,2 odsto u drugom tromesečju 2016. godine.

U izveštaju se navodi da će inflacija u ovoj godini iznositi 1,7 odsto, dogodine 3,1 procenat, a 2018. godine 3,5 odsto.

Pred Srbijom, ipak, ostaju izazovi zbog, i dalje slabog, tržišta rada, zaključuje Svetska banka.

Tanjug