Grb Novog Sada na „popravci"

Novi Sad – Gradska vlast namerava da upodobi izgled grba Novog Sada onom kakav je grad dobio u vreme ugarske kraljice Marije Terezije, saznaje „Politika”. Iako i sadašnji grb ima elemente nekadašnjeg, koji datira iz 1748. godine, a kojim i danas dominiraju tri kule i golub sa maslinovom grančicom u kljunu, u krugu novosadske vlasti smatra se da treba „popraviti” neke detalje. Opozicioni radikali su u šoku i smatraju da je ovo avantura gradske vlasti.

Zvanična procedura je pokrenuta, a prvi korak je obrazovanje i imenovanje komisije koja će izraditi nacrt odluke o izgledu i upotrebi grba, zastave i naziva grada. Taj predlog rešenja naći će se pred Skupštinom Novog Sada već na sledećoj sednici, 30. novembra. Uputio ga je savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu.

Predsednik novosadskog parlamenta Zdravko Jelušić očekuje da oko ovoga ne bude politizacije i poručuje da treba saslušati reč stručnjaka.

„Odstupanja od grba koji se sada koristi neće biti prevelika. Ključno je da komisija u kojoj će biti istoričari, heraldičari, grafički i likovni stručnjaci utvrdi etalon ili izvornik grba, prema onome što je bilo u upotrebi 1748. godine, kada je od Marije Terezije dobijen status slobodnog kraljevskog grada”, kaže za Jelušić za naš list.

Predloženo je da u petočlanoj komisiji koja će se time baviti predsednik bude istoričar i direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev. On za „Politiku” kaže da se planira da zastava ostane ista (svetloplava sa belim grbom) a da će izmene biti na grbu.

 „To neće biti novi grb. Komisija će se potruditi da grb što autentičnije upodobi izvorniku iz 1748. godine, a tražićemo ga u Povelji slobodnog i kraljevskog grada iz te godine, pod tačkom 19”, navodi Đurđev.

Prema prevodu te povelje, koji je u Istorijskom arhivu uradila Tomislava Jelić, tačka 19 govori o tome da se gradu dopušta da se služi novim grbom, koji se tu i opisuje: „Na plavom štitu stoje tri srebrne kule sa nastrešnicom na vrhu i sredini, svaka kula za sebe od tesana kamena, gornja strana nastrešnice zupčasta, kapije zatvorene a prozori za pucanje udešeni i otvoreni. Stoje na obali Dunava, koji teče talasajući se preko zelene livade, poređane u redu jedna pored druge, srednja je nešto šira i viša a nad njom se leprša takozvani Nojev golub...„. U nastavku piše da se sve to vidi na ovoj povelji i da je „naslikano veštom rukom slikara i umetnika”.

Đurđev navodi da je taj grb korišćen sve do 1944. godine, ističući da je u međuvremenu ostao isti i u vreme kraljevine Srbije i vojne monarhije.

„Dolaskom socijalista ili komunista na vlast ukinuta je heraldička tradicija i šezdesetih godina počeli su eksperimenti sa grbom”, dodaje.

Aktuelni grb potiče, po rečima predsednika Skupštine grada Jelušića, iz vremena kada se u gradu 1981. održalo stonotenisko prvenstvo Evrope na Spensu. On podseća da je Novi Sad sada poneo titule evropske prestonice kulture za 2021. godinu i omladinske prestonice za 2019. godinu i da je potrebno urediti i sve što se tiče simbola grada.

„Predsednik skupštine ne prestaje da nas šokira besmislicama”, reaguje šef odborničke grupe radikala Đurađ Jakšić, podsećajući na Jelušićeve navode o renoviranju skupštinske sale i izmeni poslovnika, „a sad nas šokira ovom pričom o promeni grba, kao da nema čime drugim da se bavi”.

Ako je vlast rešena, kako kaže Jakšić, da se upusti u ovu avanturu, to će značiti ogromne troškove za izradu grbova, zastava, pečata.

Novi Sad inače obeležava 1. februar kao Dan grada – kada je 1748. proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Tadašnji građani su za to skupljali novac među sobom i status slobodnog grada kupili za 80.000 rajnskih forinti. Grad je tada dobio naziv Neoplanta (latinski), Ujvidek (mađarski) i Nojzac (nemački), u prevodu – Novi Sad. Takođe, dobijene su povlastice koje su omogućile brži razvoj grada, do tada sputavan županijskom i vojnom vlašću.