Mnogo pitanja, malo odgovora iz Amfipolisa

Prema najnovijim rezultatima istraživanjima tima grčkih arheologa, koji je sredinom avgusta prošle godine započeo rad na grobnici u Amfipolisu, drevnom gradu u grčkoj regiji Centralna Makedonija, reč je o spomeniku čiji je eksterijer predstavljao remek-delo, kako po arhitekturi, tako i po ornamentici.

Delovi mermernih ukrasa pronađeni u Amfipolisu „uputili”” su na muzejske kolekcije širom sveta i zasad je u Luvru, istambulskom arheološkom muzeju i Getiju pronađeno još jedanaest delova tih mermernih statua. Sve one su nekada ukrašavale jednu od najvećih, do sada otkrivenih, grobnica u Grčkoj.

Kako je objasnio arhitekta Mikalis Lefancis, grobnica je zamišljena tako da je mogla da bude mesto podignuto u čast palog makedonskog heroja i proročište, u koje su dolazili vojnici kako bi saznali ishod bitaka. I možda je to razlog što su u pogrebnoj prostoriji pronađene kosti žene od šezdeset godina, kosti proročice.

Međutim, kako onda objasniti preostale četiri osobe, čiji su posmrtni ostaci pronađeni u istoj prostoriji? DNK analizom je, naime, utvrđeno da je reč o dva muškarca starosti između 30 i 45 godina, tek rođenom detetu i još jednoj odrasloj osobi, kremiranoj mnogo pre smrti žene, muškaraca i deteta.

Da li su ove osobe u srodstvu i da li je grobnica u Amfipolisu, u stvari, porodična grobnica?

„Ne treba nikako da se zaustavimo u traženju odgovora na pitanja koja grobnica ’stavlja’ pred nas. Izgleda, nažalost, da je naučni sporazum veoma daleko”, prokomentarisao je britanski akademik i profesor antičke istorije Univerziteta u Kembridžu Pol Kartledž.

On se osvrnuo i na saopštenje tima da je grobnica podignuta u drugoj polovini četvrtog veka pre nove ere, izjavivši da bi, po njegovom mišljenju, podni mozaik, na kojem je prikazana otmica Persefone, mogao da bude iz tog perioda, ali da je sve ostalo novijeg datuma.

Docent Mirko Obradović sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu istakao je za naš list da je teško nešto preciznije reći dok se ne objave pravi naučni radovi u relevantnim naučnim časopisima, ali da je grobnica, najverovatnije, povezana sa kraljem Kasandrom, jednim od Aleksandrovih naslednika.

„U svakom slučaju, radi se o veoma vrednom nalazu”, zaključio je Obradović.