SNS u predsoblju evropskih rođaka

„Dobrodošli u porodicu”, poruka Evropske narodne partije (EPP) upućena SNS-u povodom prijema u ovu organizaciju, možda znači da su vladajućoj stranci otvorena mnoga vrata, ali naprednjacima, bar prema oceni analitičara i dosadašnjim iskustvima srpskih stranaka, tek predstoji borba za uticaj u ovom evropskom stranačkom klubu.

Možda bi oni pomalo zluradi mogli da kažu da je SNS sada bliži EU nego Srbija, ali sam Aleksandar Vučić nedavno je poručio da je ulazak njegove stranke u EPP važan i za zemlju, „jer je jedna od najznačajnijih partija na dobrom mestu etablirana”. Na tom putu SNS je dobio podršku i Saveza vojvođanskih Mađara, do sada jedinog člana EPP-a iz Srbije, od kada je G17 nestao sa političke scene.

Ali negativno iskustvo jednog bivšeg člana evropskih „naprednjaka” – DSS-a, koji se sa „porodicom” razdružio zbog nesuglasica sa mnogim „sestrinskim” partijama, pre svega zbog pitanja Kosova, potvrđuje da će naprednjaci pažljivo morati da grade pozicije u ovom elitnom klubu.

Jedan od najosetljivijih zadataka mogao bi da bude odnos sa Hrvatskom demokratskom zajednicom, koja je jedina bila uzdržana prilikom poslednjeg glasanja za prijem SNS-a u EPP, a ranije je i blokirala taj pristup.

Upravo zbog „propuštanja” naprednjaka hrvatski premijer i lider HDZ-a Andrej Plenković pre nekoliko dana u Saboru se našao na žestokom udaru opozicije. Pravdao se kako su delegacije HDZ-a dolazile u Beograd da sa SNS-om usaglašavaju principe. Rekao je i da je SNS samo pridruženi član, što je status namenjen partijama iz zemalja van EU, i da naprednjacima, kao i Srbiji, tek predstoji put do punopravnog članstva.

Baš je blokada iza koje stoje ideološki „rođaci” iz regiona pominjana i kao razlog što danas druga stranka u Srbiji – SPS, godinama čeka pred vratima evropske Socijalističke internacionale (SI), a socijalisti su nekada tvrdili da ih u toj integraciji sprečava i DS, tada pod vođstvom Borisa Tadića. Bilans je da, osim SNS-a i SVM-a u EPP-u, Srbija u evropskim stranačkim društvima danas ima i DS u SI i Partiji evropskih socijalista (PES), kao i LDP Čedomira Jovanovića u Partiji evropskih liberala, demokrata i reformista.

Na pitanje koliko su ovakva članstva značajna, analitičar Dragomir Anđelković odgovara da sve zavisi od toga koliko je neka stranka sposobna da ga iskoristi.

„Ako se SNS potrudi na svim nivoima, a ne da taj posao prepusti samo Vučiću, može da postigne nešto i za Srbiju. Naravno, to povezivanje ne bi trebalo izvesti tako da drugi ovde ostvaruju štetan uticaj. Partija Viktora Orbana u EPP-u je primer da može da se vodi drugačija politika, bitno nezavisna od glavne stranke ove grupacije – nemačke Hrišćansko-demokratske unije”, ocenjuje Anđelković.

Analitičar Milan Nikolić takođe veruje da prijem SNS-a u EPP može da bude koristan, ali da se mnogo šta može učiniti i u bilateralnim kontaktima.

„Vučić i radi na dobrim odnosima s Angelom Merkel i njenim CDU-om. A u savezima kao što je EPP najvažnije je da se postignu neke demokratske tekovine i da se stranka ’izbrusi’ u legitimnoj borbi. Tu je i lobiranje za nacionalne interese, što Srbiji znači, jer je dugo predstavljano kako guši male narode oko sebe. Čak i kad je naša teritorija, kao u slučaju Kosova, faktički oteta”, ocenjuje Nikolić.

Upravo je Kosmet razlog zbog kojeg u DSS-u ni danas ne veruju u značaj EPP-a.

„Odnos DSS-a i EPP-a može se svesti na tri reči: bili, videli, napustili. Za nas je EU još tada postala mrtav projekat, u formi nuđenoj Srbiji, i nismo bili za oktroisane evrointegracije. A G17 se tada grčevito borio da postane član. Sada G17 više ne postoji, pa možda isto tako za neku godinu neće postojati ni Evropski parlament u današnjoj formi”, ističe za „Politiku” potpredsednik DSS-a Miroslav Petković, dodajući da se oni oslanjaju na bilateralne kontakte s evropskim partijama.

Dragomir Anđelković veruje da je čvrsta pozicija DSS-a u svoje vreme bila ispravna.

„Ali kad je već taj stav anuliran državnom politikom posle 2008, sada smo u poziciji kada bi SNS u EPP-u trebalo da proba nešto da uradi na drugi način. Naročito dok se menjaju i Evropa i svet”, zaključuje Anđelković.

U doba obrta na globalnoj sceni od evrointegracija ne odustaje ni partija šefa diplomatije Ivice Dačića.

„Poslanici SPS-a aktivni su u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Predsednik SPS-a nedavno je govorio o ometanju evrointegracija socijalista kao o refleksiji unutrašnje politike u Srbiji. Ali u međuvremenu je došlo do određenih promena. Očekujemo da se naš status uskoro reguliše i na tome u PES-u radi potpredsednik SPS-a Branko Ružić. Verujemo da smo podjednako neophodni njima koliko i oni nama”, ističe za naš list Nataša Gaćeša, generalni sekretar SPS-a.