Do you speak srpski, bre?

Engleski jezik je odavno postao jezik globalne komunikacije, pa se kao takav koristi i kod nas, tj. za komunikaciju sa strancima, ali i u marketinške svrhe ukoliko njegova upotreba ima uticaja na tzv. ciljnu populaciju, ili jednostavno rečeno, na kupce. Ukratko, sasvim je očekivano da ugostiteljski ili turistički objekat, menjačnica, aerodrom, autobuska ili železnička stanica i slična mesta imaju natpise na engleskom, jer je sasvim izvesno da će im među posetiocima biti i stranci, dok se u marketingu engleski koristi zbog toga što njegova upotreba za nekoga predstavlja i statusni simbol. Naravno, nije sporno da je korišćenje engleskog jezika često korisna, ali pri tom je potrebno voditi računa o tome da ono što kažemo ili napišemo bude tačno, precizno i adekvatno. U daljem tekstu ćemo pokazati da to često i nije slučaj.

Za početak ćemo navesti jedan primer za neadekvatnu upotrebu engleskog jezika u marketingu. Jedan veoma rasprostranjeni lanac maloprodajnih objekata ima zanimljiv reklamni pano – pored slike plavokose devojke koja vozi bicikl sa povrćem u korpi nalazi se nekoliko zanimljivih natpisa, kao što su proleće&go, prvi izlazak&go, odmor&go i slično. Nepoznato je da li je autor ovih slogana imitirao slične slogane koji možda imaju smisla kada se kombinuju neka druga dva jezika, ali je svakako smetnuo s uma da engleski glagol go (’ići, otići’) ima isti oblik kao srpski pridev koji se odnosi na osobu bez odeće.  Iako se na prvi pogled može pretpostaviti da su ovi slogani namenjeni nudistima ili egzibicionistima, očigledno da je neki ’stručnjak’ za marketing samo hteo da bude cool. Ovakav jezički hibrid je svakako promašaj – kod kupaca koji ne znaju engleski izaziva čuđenje, a kod onih koji ga znaju može izazvati samo podsmeh.

Doduše, zasmejavanje publike nije nova pojava. Mnoge prodavnice brze hrane koje nude roštilj u nazivu sadrže i englesku reč grill, premda zapušteni kiosk u nekom prigradskom naselju ne može očekivati baš mnogo stranih gostiju. Na primer, jedan kiosk na Novom Beogradu pored natpisa grill ponudio je i jelovnik na engleskom, koji po svoj prilici neće privući nijednog stranca. Pileći bataci su prevedeni kao chicken buttocks, što baš i nije zgodno, jer svako ko bar malo zna engleski bi mogao pomisliti da će umesto bataka dobiti nešto sasvim drugo. Naime, ukoliko na engleskom kažemo buttocks, govorimo o delu tela na kome se sedi, dok se bataci se u jelovnicima najčešće nazivaju chicken legs. Isti kiosk, ali i mnogi drugi ugostiteljski objekti, pogrešno prevode i pileće belo meso kao chicken white meat. Iako na engleskom izraz white meat može da se odnosi i na piletinu, on označava meso živine i ribe uopšte, dok se za pileće belo meso obično koristi izraz chicken breast.

Jelovnik jednog restorana nudi i malo gramatike – u njemu su navedene i pojedine vrste reči. Za priloge je upotrebljena reč adverbs, koja označava priloge u jeziku, a ne one koji se mogu naći na tanjiru. Doduše, ovo je već stari primer, koji je dugo prisutan na društvenim mrežama, a svakako zaslužuje da se nađe i u ovom članku.

Kao još jedan smešan primer možemo navesti i da jedna benzinska pumpa u blizini Vranja nudi veoma zanimljive društvene aktivnosti za svoje posetioce. Toaleti na ovoj pumpi po svoj prilici deluju i kao klubovi, budući da imaju članove. Na veoma čudnom natpisu piše sledeće: We ask all members of toilets, when you lock the door ’one twist lock’”. Pretpostavljam da toaleti imaju korisnike, a ne članove (members of toilets), dok je ostatak teksta u natpisu teško protumačiti. Natpis na srpskom, iako loše sročen, otkriva tajnu, jer na njemu piše: „Molimo sve korisnike WC-a, kada zaključavate vrata, "jednom okreni bravicu"”, uz napomenu da sve greške, uključujući i navodnike, doslovno prenosimo.

Osim ovakvih grešaka, koje se uglavnom mogu opisati kao smešne, postoje i neke druge koje su manje uočljive. Pojedini restorani koji imaju jelovnik na srpskom i engleskom u engleskoj verziji navode nazive jela kao što su Karađorđe Steak (Karađorđeva šnicla), ćevapčići ili Leskovac Fritters (leskovački uštipci). Formalno gledano, ovi prevodi nisu netačni, mogu se naći u tekstovima koje su pisali izvorni govornici engleskog jezika, ali sa praktičnog stanovišta, nešto im ipak nedostaje. Naime, cilj prevođenja jeste da se poruka prenese na razumljiv način, a u tom procesu se mora uzeti u obzir i čitalac prevoda. Da bi čitalac jelovnika shvatio šta će zapravo dobiti, korisno je staviti u zagradama i opisni prevod koji bi bar sadržao osnovne sastojke pomenutog jela, naročito ukoliko je malo verovatno da će ono biti poznato nekome ko se prvi put sreće sa specijalitetima neke nacionalne kuhinje. Naravno, mnogi ozbiljni restorani imaju valjano prevedene jelovnike, ali je i na ovakve greške ponekad potrebno ukazati.

Osim relativno bezazlenih grešaka u jelovnicima i smešnih reklamnih slogana, nekada se i ozbiljniji javni natpisi loše prevode, a neki su i potpuno nerazumljivi. U jednom poznatom beogradskom tržnom centru može se videti i uputstvo za postupanje u slučaju požara, koje doslovno prevedeno sa engleskog glasi otprilike ovako: „U slučaju požara... požarni alarm-pritiskanje na ručnim požarnim alarmima” (In case of fire... fire alarm-clicking on manual fire alarms). Sudeći prema srpskoj verziji uputstva, potrebno je samo pritisnuti taster na tzv. ručnom javljaču ukoliko izbije požar.

Iako naslov članka blago asocira na čuvenu izreku da treba govoriti srpski kako bi nas ceo svet razumeo, ponekad je potrebno vladati i engleskim ne bi li se to i ostvarilo. Učenje jezika je dug i mukotrpan posao, a poznavanje osnovnih gramatičkih konstrukcija i nekoliko hiljada reči nije dovoljno da bi se jezikom i ovladalo. U suprotnom, takav „poznavalac” jezika se oslanja na ono što u nauci nazivamo međujezikom – svojevrsnim sistemom sačinjenom od dva jezika, koji nije uvek dovoljan za komunikaciju.

*Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra za anglistiku