Zamka broja 420

Da li se svesno podvrgnuti kamenovanju ili se, ponovo sopstvenom voljom, „uraditi“ (drogirati)? To je dilema koju je posle slušanja kompozicije „Kišni dan žena br. 12 i 35” novoustoličenog nobelovca Boba Dilana malo ko mogao da razluči na pravi način.

Naime, njena osnovna poruka iskazana u ključnom stihu – „Svako jednom doživi kamenovanje” – može da se doživi na tri načina: kao isuviše često prisutna društvena pojava da pojedinac koji na bilo koji način poželi ili čak i uspe da se istakne i izdigne iznad sveopšte čamotinje, postaje žrtva neposrednog ili šireg okruženja, a koje nije spremno da prizna individualni uspeh.

Naprotiv, neretko ga doživljava kao – kolektivni poraz.

Drugo tumačenje jednako je neprijatno i u njegovoj osnovi je pretpostavka autorova da čovek tokom svog veka u pojedinim trenucima neumitno upada u mračna psihološka stanja, kada je spreman da od svega, pa i od sebe samog, digne ruke.

Treće objašnjenje moguće je naći u nameri tekstopisca da progovori poneku reč (možda i pozitivnu) u vezi sa uživanjem opojnih droga. Ipak, ova poslednja mogućnost, barem prema stavu autora, najmanje je prihvatljiva.

„Nikada nisam napisao, niti ću napisati kompoziciju koja na bilo koji način, a pogotovo pozitivan, asocira na korišćenje opojnih sredstava”, izjavio je jednom prilikom Bob Dilan. Naprotiv, „Kišni dan” je napisana kako bi promovisala neke biblijske poruke. „Svi koji ovaj tekst dovode u vezu sa drogom, jednostavno nemaju pojma o onome što piše u Bibliji”, naglasio je.

„Samo da znaš, bićeš kamenovan ako pokušaš na fini način. Kamenovaće te baš onako kako su najavili. Kamenovaće te dok budeš pokušavao da se dokopaš doma, a kamenovaće te i ako si usamljen… Ali ja se ne bih plašio usamljenosti, svako jednom doživi kamenovanje”, iznosi Dilan svoju osnovnu misao.

Statistika je neumoljiva: broj Amerikanaca koji godišnje umiru od posledica prekomerne upotrebe opojnih sredstava dostiže više od 46.000. Jedva nešto više od broja onih koji sami na sebe dignu ruku.

A oba uzročnika moguće je povezati upravo sa pomenutim uranjanjem u teška psihološka stanja. Ipak, povezivanje „Kišnog dana” sa korišćenjem narkotika nije sasvim bezrazložno. Naime, kada se pomnože brojevi iz naslova ove pesme (12 i 13) rezultat je 420.

A upravo ovaj broj se, na pomalo bizaran način, povezuje sa pušenjem marihuane. Kako kaže priča, sve se vezuje za slučaj petorice visokoškolaca iz Kalifornije, koji su marihuanu pušili svakoga dana tačno u 4 sata i 20 minuta posle podne, kada se okončaju predavanja na fakultetu, a njihovi roditelji se još nisu vratili kućama sa posla.

Interesantan je i podatak da je Dilan ovu pesmu, koja na albumu na kojem je objavljena traje 4:33, za koncertno izvođenje skratio bezmalo na polovinu. Uvideo je da prekomerno ponavljanje fraze:

„Svako mora da bude kamenovan (ili udrogiran)”, može da izazove neželjenu reakciju publike. Dodajmo i da su mnoge radio-stanice u SAD sa velikim podozrenjem emitovale „Kišne dane”. Ipak, pošto je sam autor u to vreme bio dovoljno uticajan niko nije odbijao da je pusti u etar.

„Kamenovaće te i kazati da je to kraj. Kamenovaće te iznova i iznova. Kamenovaće te dok se voziš u kolima, čak i onda kada sviraš gitaru. Pa ipak, ne bih se osećao tako usamljen, svako, pre ili kasnije, bude žrtva kamenovanja.”

Dodajmo i da je Bob Dilan svojevremeno od strane izvesnog Džejmsa Damijana optužen da je od istog ukrao celu kolekciju kompozicija i snimio ih kao svoje. Kako je naveo tužitelj, pomenute pesme delo su njegovog tridesetsedmogodišnjeg rada. Ipak, dodao je, spreman je da ih se odrekne – za „tričavih” milijardu dolara!

Da li i to potvrđuje tezu da svi, pa i najveći stvaraoci, pre ili kasnije moraju da dožive „kamenovanje”?

Kišni dan žena br. 12 i 35

Samo da znaš, bićeš kamenovan ako pokušaš na fini način

Kamenovaće te baš onako kako su rekli

Kamenovaće te dok budeš pokušavao da se dokopaš doma

A kamenovaće te i ako si usamljen

Ali ja se ne bih plašio usamljenosti

Svako jednom doživi kamenovanje

Kamenovaće te dok budeš šetao ulicom

Kamenovaće se dok se budeš borio za svoje sedište

Kamenovaće te i ako šetaš po podu

Jednako će te kamenovati i kada priđeš vratima

Ali ja se ne bih plašio usamljenosti

Svako jednom doživi kamenovanje

Kamenovaće te dok si na doručku

Kamenovaće te i ako si mlad i sposoban

Jednako će te kamenovati i ako pokušaš da zaradiš koji dolar

Kamenovaće te i jednostavno poručiti: „Srećno”

Znaš šta, ne bih se ja osećao toliko usamljeno

Svako jednom bude kamenovan

Kamenovaće te i kazati da je to kraj

Kamenovaće te i ponovo se vraćati

Kamenovaće te dok se voziš u kolima

Pa i onda kada sviraš gitaru

Pa ipak, ne bih se osećao tako usamljenim

Svako, pre ili kasnije, doživi kamenovanje