Turska između Brisela i Šangaja

Evropski parlament je prvi put od kad postoji usvojio rezoluciju u kojoj predlaže da se “zamrznu” pristupni pregovori sa nekom zemljom ovog puta sa Turskom. Lideri 28 država, koji se sastaju sredinom decembra, najverovatnije neće prihvatiti taj predlog poslanika EP u Strazburu, ali najnoviji razvoj potvrdđuje da Ankara neće brzo ni lako otključati briselsku kapiju, ako je uopšte ikada i otvori.

Toga su očevidno svesni i u Ankari. „Odnosi Evropske unije i Turske su sada u stanju kome“, ističe poznati istanbulski  kolumnista Mustafa Akjol .

U vladi i kabinetu predsednika Tajipa Erdogana na taj predlog zasad odmahuju rukom. Odmah su potegli ucenjivačku karte: prete da će prekinuti dogovor sa EU o zaustavljanju izbeglica na svojoj teritoriji i da će se strateški okrenuti na istok, ka Rusiji i Kini.

„Ako vi budete išli dalje, mi ćemo otvoriti granične prelaze za izbeglice“, zapretio je predsednik Erdogan. Premijer Binali Jildirim, koji sledi svog lidera, ide korak dalje: „Presecanje veza sa Evropom bilo bi štetno za Tursku, ali bi to bilo pet do šest puta štetnije za Evropu“, samouveren je on.

Prema prvim reagovanjima koja stižu iz Evropske komisije, Berlina, Pariza, lideri 28 zemalja na sastanku 15. decembra verovatno neće „ići dalje“, odnosno neće prekinuti pregovore. Ali najnoviji razvoj nedvosmileno potvrđuje da odnosi nemaju svetlu budućnost, pogotovo dok u predsedničkoj fotelji u Ankari sedi arogantni i autoritarni Erdogan.

Kriza je počela da se zaoštrava pre tri – četiri godine kada je Erdogan razbio opoziciju i učvrstio pozicije u zemlji. On kritike iz Brisela doživljava kao nepravedne i nerprijateljske, kao mešanje u unutrašnje poslove Turske. Ankara postaje sve teži saradnik zapada, iako je već 60 godina član NATO-a. Učestali nesporazumi na pruzi Ankara –Brisel objašnjavaju se autoritarnom vladavinom nedodirljivog Erdogana. To zapravo i nije toliko sudar Turska -EU koliko je sudar Erdogan -EU.

Posle odluke EP o zamrzavanju pregovora  Ankara je krenula u kontraofanzivu, pogotovo što mnogi sumnjaju da je EU “hrišćanski klub” u kome nema mesta za jednu mnogoljudnu muslimansku zemlju. Već se najavljuje održavanje plebiscita (“Tregzit”) na kome građani treba da se izjasne da li da se nastavljaju jalovi pregovori u ulasku u Uniju, pogotovo što je posle “Bregzita” njena budućnost neizvesna.

Zaokret se najavljuje i na spoljnopolitičkom planu. “Turska više ne treba da se toliko opterećuje ulaskom u EU koja nas odbija već 53 godine. Neko će me možda kritikovati ali ja kažem: zašto ne bismo ušli u Šangajsku organizaciju za saradnju. Ja sam o tome već razgovarao sa Vladimirom Putinom i  Nursultanom Nazarbajevom (predsednik Kazahstana)”, kaže Erdogan.

U  Šangajskoj grupi su Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Potencijlni članovi su Indija, Pakistan, Mongolija, Iran.

Erdogan je prvi put pomenuo tu mogućnost 2013. godine. Mnogi su to tada doživeli maltene kao šalu, što se ne bi moglo reći sada. Ali, i dalje se veruje da je to njegov taktički potez, da bi izvršio pritisak na  Brisel uoči ustoličenja nove administracije u Vašingtonu koji je uvek podržavao evrointegracije Turske kako se ne bi okrenula prema radikalnom islamskom istoku.

U opoziciji strahuju da će zbog Erdogana ceh platiti narod. “EU ne bi trebalo da kažnjava zemlju sa 80 miliona stanovnika zbog neslaganja sa njenim predsednikom.Turska je okrenuta prema zapadu još od osnivanja republike. Mi smo nacija koja brani sekularizam, demokratiju i vladavinu prava”, kaže lider vodeće Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu koja je veliki pobornik Ataturkovih reformi.

Tursku počinje da izdaje strpljenje. Ona je uspostavila kontakte sa EU još šezdesetih godina prošlog veka, dok je formalno 1987. podnela molbu za ulazak u tu organizaciju. U oktobru 2005. je počela pristupne pregovore, istog dana kada i Hrvatska koja je odavno punopravni član. Dosad su okončani razgovori samo o jednom od ukupno 35 poglavlja. Jedan poslanik je nedavno izračunao da će, ako se taj proces nastavi ovim temom, Ankara ući u EU tek u 22. veku.