Vozači na nišanu

Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja koji se sprema već dve godine, predviđa pooštrene novčano i zatvorske duplirane kazne. Jedna od novih odredaba koje su najviše uzburkale javnost jeste da se vozačima koji budu uhvaćeni sa više od dva promila alkohola u krvi oduzimaju automobili. Policija bi na licu mesta trajno oduzimala vozila, bez obzira na to da li je uhvaćeni pijani vozač vlasnik automobila ili je to neko drugi. Oduzeta vozila bi se potom prodavala na aukciji, a novac bi bio uplaćivan na račun fonda za bezbednost saobraćaja. Samo u slučaju da je vozilo iznajmljeno ili ako je ukradeno vraća se vlasniku. Pitanje je, veoma važno, zašto su rentakar automobili izuzeti iz ove kazne, a nisu još neke kategorije službenih vozila.

Za upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje predviđena kazna je dvostruko veća nego dosad – 10.000 dinara. Vozači koji su na probnoj vožnji ne smeju da koriste ni „hends fri” uređaje.

Za nevezivanje sigurnosnih pojaseva kazna je udvostručena i novim predlogom je predviđeno da taj prekršaj bude 10.000 dinara. Za upotrebu antiradarskih uređaja u vozilima zaprećena je kazna od 20.000 do 40.000 dinara.

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđaju da se kazne za nevoženje deteta u sedištu povećaju i da budu i do 120.000 dinara. Sada je kazna za ovaj prekršaj od 15.000 do 30.000 dinara, ili 30 dana zatvora. Prema novom zakonu, na prednjem sedištu neće smeti da se vozi dete mlađe od 12 godina, niti osoba koja ne može da upravlja svojim postupcima. Novi zakon, za razliku od prethodnog, navodi da svako dete niže od 135 centimetara mora da bude vezano u odgovarajućem homologovanom bezbednosnom dečjem sedištu. Prolazak kroz žuto i crveno svetlo, biće novčano kažnjen do 30.000 dinara ili zatvorom do 30 dana. Za prelaz preko pešačkog prelaza na kojem se nalazi pešak, sledi zatvor najmanje 15 dana… Ove kazne biće još rigoroznije ako je činjenjem ovih prekršaja izazvan udes.

Reakcije građana na ove napise, na društvenim mrežama i portalima bile su oštre, a i zajedljive. Najviše je komentara tipa da je apsurdno oduzimanje vozila zbog pijanstva vozača a da mu vozačka dozvola ostaje. „Sešće u drugo vozilo, pa će opet biti opasan…” i „šta ako vozač GSP-a bude uhvaćen, oduzeće mu autobus…” Ili, kako da se detetu utvrdi na licu mesta da li ima 11 ili 13 godina ako je visoko 134 centimetra, a nema pri sebi đačku knjižicu ili krštenicu… a ni policajac nema u obaveznoj opremi metar za merenje…

Ove izmene i dopune zakona navodno stupaju na snagu već 1. januara a kao tvorac nacrta se navodi Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Tragajući za odgovorom dokle se došlo u proceduri, obratili smo se službama za odnose sa javnošću ovog ministarstva, ali i MUP-u, Narodnoj skupštini i Agenciji za bezbednost. Ostali smo bez konkretnog odgovora jer je reč o „sirovom materijalu”, nacrtu radne grupe ministarstva, koji tek treba da bude iznet na sednicu vlade, pa da o tome ona zauzme stav, potom da prečišćen, ide na javnu raspravu, pa kad sve to prođe i ako prođe, kao predlog izmena da ide u srpski parlament gde će ga razmotriti poslanici, naravno sa svim amandmanima. Zato nacrta nema istaknutog na sajtovima ovih srpskih državnih institucija, a svi koje smo pitali, zaključuju da je „procureo” tako što su ga pojedini članovi radne grupe pre vremena pustili u medije.

Na raznim TV kanalima samo dva člana radne grupe Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture pojavljuju se i promovišu taj nacrt, penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić i pravnik Damir Okanović. Obojica su predsednici nevladine organizacije, grupe građana pod nazivom Komitet za bezbednost saobraćaja. Ovo privatno udruženje zvučnog imena ima sajt koji je poslednji put ažuriran 2013. godine.

Braneći svoje ideje objašnjavaju da se tako kažnjava u Americi, Japanu, Australiji, ali ih demantuju komentari naših ljudi iz tih zemalja, pa tako na primer Vujanić kada govori o oduzimanju vozila više ne navodi da je tako u SAD, nego u Kaliforniji, prećutkujući podatak da je to samo u slučajevima kada pijani vozač skrivi nesreću u kojoj ima nastradalih. Okanović priča javno „da u Australiji pozivaju vozača kome su oduzeli vozilo da prisustvuje gužvanju i reciklaži, a ovde predlaže prodaju na aukciji. Vujanić svoj stav brani time da se i sada u Srbiji oduzimaju automobili ako na primer policija pronađe u njima kilogram kokaina. „To je predmet izvršenja krivičnog dela”, kaže on.

Poznati advokat Toma Fila pak tvrdi da bi ta mera bila protiv Ustava Srbije. Privatna svojina je neprikosnovena, osim ako nije stečena kriminalnim radom, i tako onda može da se oduzme. Kazna za prekršaj ide „ad homenim” po čoveku, a ne po imovini. Fila ilustruje ovaj apsurd primerom: jedan čovek osuđen je za silovanje i sudija je presudio da mu se oduzme automobil, jer da ga nije imao, ne bi otišao da siluje tu devojku. Naravno da mu ta odluka nije prošla na višoj instanci. Ovo je sličan apsurd – navodi poznati advokat.

Radna grupa je predlagala i da se sankcionišu mediji koji u svojim programima puštaju priloge, filmove i emisije gde pijanci voze prebrzo, ali posle duhovitih javnih kritika odustala je od te namere. Niko naravno ne uzima u zaštitu pijane i bahate vozače, ali je samo pitanje kako ih delotvorno kazniti a i preventivno delovati. Ova „još sirova” rešenja pokazuju sve samo ne to.

O kaznama u drugim zemljama

Kazne u svetu, posebno za vožnju u pijanom stanju i prekoračenje brzine, prilično su visoke, a u zavisnosti od težine prekršaja i ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju kreću se od 20 pa do nekoliko stotina, čak i hiljada evra. U Hrvatskoj je kazna za više od 1,5 promila alkohola u krvi do 1.500 evra.

U Grčkoj se za prekoračenje brzine preko 40 kilometara na čas plaća 155 evra. Za nevezivanje pojaseva Grci će vam uzeti 83 evra, a za prolazak kroz crveno svetlo 167 evra. Vožnja u pijanom stanju u Grčkoj se kažnjava 625 evra ako je taj procenat veći od 1,1 promila.

Finski bogataš za prekoračenje brzine od 23 kilometra dobio je kaznu malo višu od 54.000 evra, budući da je u ovoj zemlji propisano da se visina kazne u saobraćaju određuje u skladu s vrstom prekršaja, ali i u skladu s primanjima. U praksi to znači da bogatiji plaćaju više, a siromašniji manje. To kod nas nije izvodljivo jer se prihodi u praksi veoma teško utvrđuju.