Kada je prijatno za gledati

Zajednički stav istraživača u oblasti lingvokulture jeste da su problemi srpske jezičke kulture brojni i raznovrsni, ali i to da su oni najčešće u vezi sa jezikom medija, to jest sa jezičkom kulturom novinara. Još je davnih šezdesetih godina prošlog veka Milka Ivić izazvala veliku revoluciju u srpskoj lingvistici skrenuvši pažnju na to da je za standardizaciju savremenog srpskog jezika najpogodnije uzeti kao merilo za poređenje jezik koji se ogleda kroz štampu, radio, televiziju, drugim rečima ? onaj savremeni jezik koji se zbog masovnog karaktera više standardizovao od jezika lepe književnosti, kako je do tada bila praksa. Ali, s obzirom  na takav značaj, drugi utisak je da jezička kultura novinara nije na dovoljno visokom nivou, zbog velikog broja supstandardnih formi koje se u njihovom jeziku javljaju. Jedan od razloga za to može biti potcenjivački odnos novinara prema normi srpskog jezika, ali može biti i da je reč jednostavno o nemaru, ili o neznanju.

Jezik predstavlja jednu od najvažnijih nacionalnih i kulturnih vrednosti naroda i zbog toga cela javnost upravo od medija očekuje odgovoran odnos prema srpskoj jezičkoj normi.

Jezičke greške, pa i te u medijima, nisu pojedinačne i sporadične, već su dosledne i ponavljaju se, pa se može zaključiti da pored sistemske norme, postoje i sistemske greške.

Naše istraživanje obuhvatilo je više od dve stotine primera raznovrsnih jezičkih grešaka zabeleženih u medijima, od kojih ćemo ovde predstaviti samo reprezentativne. Najpre smo ih podelili u odnosu na to da li su nastale u govoru novinara, voditelja, spikera, to jest onih koji su zaposleni u medijskim kućama, ili su pak nastale u govoru onih koji su se u medijima samo pojavljivali svojim izjavama, intervjuima ili gostovanjima.

Osim što u govoru medijskih radnika nema eufemizama kojima obiluje govor njihovih gostiju političara, i u jednom i u drugom tipu ispitivanih jezičkih realizacija ima sličnih grešaka, koje se tiču nepravilne upotrebe pojedinih reči, odnosno konstrukcija, padeža, zamenica, brojeva, nekih glagola, prideva u komparativu, pleonazama i sl. Dakle, samo će političari reći da će se morati obratiti penzijama, umesto što će ih smanjiti, stranačka funkcionerka neće reći ko će biti na čelu jednog ministarstva jer ne želi da licitira o tome, predstavnici ministarstva sile izjaviće da će vođe navijača koji se bave kriminalom i te kako biti sankcionisani, a kada nam preti realna opasnost od gubitka posla, vlada će reći da se tu radi o racionalizaciji, a ne o otpuštanju.

Ostali pojavni oblici jezičkih grešaka uglavnom su slične prirode u obe grupe. Umesto bezbednosnog foruma i bezbednosne situacije, nastalih od imenice bezbednost, javljaju se nepravilni oblici bezbedonosni forum, odnosno bezbedonosna situacija. Kompanije i javna preduzeća često se restruktuiraju, umesto da se restrukturiraju. Da bismo dobili informacije, moraćemo kontaktirati s nadležnima, a ne da kontaktiramo nadležne u Telekomu. Otpor Francuza bio je očekivan, a nije bio za očekivati, Đoković nije uspeo da primi loptu koju je izgleda nemoguće stići, a ne loptu koja je nemoguća za stići, kuvar je sekao meso na komade debljine tri prsta, što se može lako izmeriti, a što nije lako za izmeriti. Priloge sa ljubavnom tematikom prijatno je gledati, a nije prijatno za gledati. Znamo za udaljenost koja se meri svetlosnim, ali ne i za onu koja se meri svemirskim godinama.

Pleonazam je negativna osobina česta u razgovornom jeziku, ali nažalost primećujemo je i u jeziku medija. Pa tako cena izgradnje objekta prema jednom projektu bila je cirka negde oko 450 miliona dinara, a glavna je novost da je ukupni izlagački prostor na nekom sajmu ove godine čak štaviše veći nego prošle.

I od padeža bude glavobolje. Na primer, čujemo: Hvala, gospodine Krstić, umesto gospodine Krstiću. Ili, slušali smo na vestima da je premijer pozvao nemačke biznismene da što više ulažu u Srbiji, umesto u Srbiju, bez razlike između glagola kretanja i mirovanja i padeža koji uz njih idu. Zbog lošeg vremena rečeno je da su svi prilazi i putevi sa i ka aerodroma Pulkovo zatvoreni, umesto da je rečeno da su zatvoreni svi prilazi i putevi sa aerodroma Pulkovo i ka njemu, jer ako predlozi stoje uz različite padeže, oba oblika moraju postojati u rečenici. Živo i neživo treba razlikovati, pa Dikaprio zbog toga nije nominovan za Zlatnog globusa, već za Zlatni globus.

Muke ima i sa zamenicama sebe i svoj, ili zameničkim pridevom sav, posebno kad prošlost ostavljamo za nama, umesto za sobom ili želimo da nekome umesto sveg znanja, prenesemo svo znanje. Jedan se političar vajka, pa kaže: Ja sam najviše oštetio moje roditelje, umesto svoje roditelje, ali ističe da njegovi politički protivnici zaslužuju svo poštovanje, umesto, naravno, sve poštovanje.

Jezik u medijima nije mnogo strog, ali ni kazne ne mogu biti najstrožije, niti zatvori mogu biti strožije obezbeđeni, već samo mogu biti najstrože, odnosno strože obezbeđeni.

Ali, izgleda da najveći problem naši mediji imaju s brojevima, tu imamo samo jedno veliko nula, što reče jedan političar. Drugi se trudi da pokaže šta je sve Vojska Srbije u prethodnih dve i po godine učinila. Treći kaže da su u prethodnih dve godine izgradili dve brane. Zaostavštinu Danice Jovanović čine svega sedamdeset jedna slika, kažu u vestima. Sportisti su odradili ceo meč i ovih četiri utakmice, mi čekamo da vidimo još kojih će se tri zemlje naći u finalu, dok je Novak Đoković, očekivano, savladao svog protivnika sa maksimalnih 3 : 0. U to vreme najhladnije je bilo na Kopaoniku, gde je izmereno čitavih tri stepena, a u ratom zahvaćenim područjima pomoć je tražilo više od četrdeset jednu hiljadu ljudi. Za nekih tri sata poslanici se vraćaju u skupštinske klupe, gde im je premijer obećao da će putevi biti završeni u narednih 2–3 godine. Nemamo jednu veliku nulu za prethodne dve – dve i po godine, već sedamdeset jednu sliku i čak dve brane. Videćemo koje će se tri zemlje naći u finalu, važno je samo da Novak pobeđuje sa maksimalna 3 : 0. Dobra su i ta čitava tri stepena dok ne ide ispod nule, a ubrzo, za neka tri sata vratiće se i poslanici da raspravljaju o izgradnji puteva u naredne 2–3 godine. Samo da nikada i nikome, pa ni jednome, ne bude potrebna pomoć u zlim ratnim vremenima.   

Institut za srpski jezik SANU, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini