Preteći miris nafte

Intrigantni naslov „Vojnici na plaži” u našoj prvoj asocijaciji bilo bi iskrcavanje na Normandiju, po mnogima dan D u Drugom svetskom ratu. Ali, „na toj crti između peska i neba” to verovatno i nije bio početni impuls našeg istoričara umetnosti čija se bogata biografija  račva u dva osnovna toka. Naime, iza istoričara umetnosti Sava Popovića je i veliko iskustvo novinarske profesije u kojoj je uz zadatak brzo, informativno, čitljivo – veoma važan i sam naslov teksta. Očito, u simbiozi ove dve gotovo paralelne aktivnosti Popović je nalazio personalni balans nastojeći da afirmiše istraživačku širinu i moć teksta i vizuelne poruke. Bežeći od dosade u predvidljivom, on zamku postavlja naslovom, izborom, stavom, tekstom, dozom subverzivnosti, a sve da bi se otvorio dijalog i zaintrigirala javnost. Takav karakter ilustruje i knjiga Popovićevih tekstova čiji crnohumorni naslov „A... da se malo spotaknem” možemo razumeti kao iskrenu potrebu da se u bezobalno vreme puno moralnih padova  probudi strast i vrate životni ideali. Očito, i ova nova autorska izložba Sava Popovića na prividno relaksirajući način problematizuje duboke rasape koji su deo društvene zbilje, ali i naših individualnih sudbina. Vojnik u ovom konceptu tek je metaforična figura koja služi ideji da afirmiše stav o „umetniku vojniku – graditelju moderne misli”. Sa dozom respekta prema stvaralačkim biografijama, ali i bez većeg selektorskog rizika u Popovićevom izboru su tri „originalna umetnika” –  Milan Blanuša (1943), Aleksandar Rafajlović (1957) i Vojin Rajović (1972). Galerijom dominira instalacija „Odmaralište” Vojina Rajovića sa šljunkom na podu i raznim ostacima vojničkih, pecaroških i intimnih predmeta, užadi, čekrka, kofa i bodljikave žice, što sve zajedno čini atmosferu opominjućom. Deo ovog Rajovićevog rada in situ je i video projekcija „Kloaka zaliv” koja, sa realnim mirisom nafte u prostoru, pojačava utisak opasnosti od ratnih, ali i ekoloških pošasti. Potpuno drugačiji idejni koncept u odnosu na ovu bogatu Rajovićevu scenografsku postavku predstavlja rad Aleksandra Rafajlovića „Nebo II”; izborom neodgovarajućeg mesta u prostoru galerije on je postao gotovo deo instalacije „Odmaralište”. Rafajlovićev digitalni print sačuvao je sva svojstva tipična za njegov autorski rukopis i svojom vizuelnom sofisticiranošću potpuni je kontrast naglašenoj ekspresiji Rajovićeve  instalacije. Rad iz ciklusa „Vojnici na plaži” Milana Blanuše pozicioniran je takođe kao instalacija koju čine vojničke košulje i čizme, uredno složene. Ova Blanušina postavka promenljivih je dimenzija i svojom skulptorskom realizacijom i izborom materijala (terakota) pojačava dozu subverzivnog tona u metaforičnim i realnim situacijama iskustva blizine vojnih operacija, tačnije ratnog huka, migrantske krize, opasnosti od terorizma... Ono što nije vidljivo na samoj postavci je „propoved” koju Popović drži ponavljajući poznato da „umetnik mora da bude svestan svog vremena, da oseća okruženje i da dela u korist istine”. A, da li je moguće drugačije?... On takođe baca rukavicu u lice kolegama pišući o kustoskim „zabranima”, pamfletskoj angažovanosti, samoreklamerstvu, kustoskoj samodopadljivosti i isključivosti, neosetljivosti za one koji nisu u našem malom „stadu”. Loša iskustva i rezignacija ovog hroničara koji nekoliko decenija prati zbivanja u kulturi zbunjuju one koji veruju u stvaralačku pravdu i to da, bez obzira na personalne afinitete, svaki dobar rad i umetnik dobiju svoje vreme, onih pet minuta. Tako je ovoga puta radio i pisao Čuvar plaže Savo Popović.