Dačić: Protivimo se naplati ulaska naših građana u EU

Srbija se protivi uvođenju sistema naplate ulaska građanima naše zemlje u EU, rekao je u Varšavi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i najavio da će, ako to zaživi, on predložiti kontramere.

Dačić je, u svom obraćanju na ministarskom skupu Višegradske grupe i zapadnog Balkana, poručio da mi treba da poštujemo jedni druge i da radimo u zajedničkom interesu, prenosi Tanjug.

„Ovom prilikom želeo bih da istaknem da smo protiv ETIAS sistema koji EU hoće da uvede našim građanima, da plaćaju za ulazak u EU. Nikom ne možemo da objasnimo koja je logika toga. Ako se uvede plaćanje za ulazak u EU, mi treba da razmotrimo da se u skladu s principom reciprociteta uvedu kontramere i ja ću to predložiti”, rekao je Dačić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije.

On je zapitao kako je moguće da se takav korak čini jednostrano.

„Da li je logično da naši građani plaćaju za ulazak u EU, a da građani država članica EU dolaze bez plaćanja? Mi moramo da poštujemo jedni druge i da radimo u zajedničkom interesu”, kazao je Dačić.

Cilj uvođenja Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS) jeste jačanje bezbednosnih provera ljudi koji bez viza putuju u šengensku zonu, obrazložila je Evropska komisija sredinom novembra, kada je predložila njegovo uvođenje.

Prema ovom predlogu koji bi, ako ga usvoje članice EU i Evropski parlament, trebalo da stupi na snagu 2020. godine, građani stariji od 18 godina iz zemalja van EU kojima nisu potrebne vize za putovanja u šengensku zonu plaćali bi „ulaz“, to jest dozvolu pet evra i ona bi važila pet godina.

„Onlajn“ dozvola za putovanje u šengensku zonu izdavaće se automatski, nekoliko minuta po popunjavanju zahteva (u slučajevima kada ne postoje elementi koji ukazuju na potrebu daljih provera).

Evropska komisija istakla je da dozvole u sistemu ETIAS ne znače vize, već je reč o režimu kontrole, lakšem za posetioce.

Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484 i savetnik bivšeg vicepremijera Božidara Đelića za pitanja vizne liberalizacije, kaže za „Politiku“ da u Evropskoj uniji ovo, naravno, ne vide kao deo pitanja vizne liberalizacije, ali da je to „trenutak koji u suštini ne može na bilo koji način da doprinese slobodi kretanja, povezivanju na evropskom kontinentu i tome slično“.

Ali, kako dodaje, postupanje Srbije u ovom kontekstu trebalo bi ostaviti nekom budućem vremenu.

On napominje da je jedan od zahteva EU prema nama, kada smo bili u procesu ukidanja viznog režima, bio – asimetričnost. Srbija je trebalo ranije da ukine vizni režim za državljane EU, dok bi oni nama vizni režim ukinuli po ispunjenju određenih kriterijuma. Ta asimetrije je bila uslov za viznu liberalizaciju.

„Ono što ja više vidim kao problem ETIAS sistema nije samo tih pet evra, nego čitava aplikacija koja u suštini vodi ka diskrecionom odlučivanju ko može da uđe, a ko ne. Koliko sam upoznat, vi biste mogli da prođete taj 'sekjuriti klirens' koji važi za pet godina, ali biste svaki put morali da najavljujete putovanja.

To je ono što je problematično sa stanovišta slobode kretanja i samog karaktera bezviznog režima koji mi imamo, jer ovo jeste neka vrsta 'lajt', ili 'soft' viznog režima”, ističe Petronijević, dodajući da ni cena „ulaznice“ od pet evra nije zanemarljiva u zemlji koja je siromašna.