Šta nas čeka posle Četvrtog svetskog rata

Na Filološkom fakultetu nedavno je održana konferencija „Ukrajinistika i slovenski svet” povodom 25 godina studija ukrajinistike na univerzitetu u Beogradu. Skup su posetili ukrajinisti iz sveta: akademik Anatolij Zahnjitko iz Kijeva, prorektor nacionalnog univerziteta u Lavovu Jaroslav Harasim, prevodilac Ala Tatarenko, Pol Veksler iz Tel Aviva, Andrij Danilenko, profesor na Harvardu, koji je predstavio svoju novu monografiju „Od Šekspira do Kuliša”, Oleg Rumljancev iz Italije koji je doktorirao na temi ukrajinsko-rusinske dijaspore u Vojvodini, i mnogi drugi.

‒ Gosti su obišli fruškogorske manastire koje su oslikali ukrajinski majstori i Karlovačku gimnaziju gde je prvi put izvedena „Traedokomedija” o caru Urošu Petom, Ukrajinca Emauela Kozačinskog, kaže Ljudmila Popović, utemeljivač studija ukrajinistike na Filološkom fakultetu.

Prema njenim rečima, interes za ukrajinski jezik započet je na inicijativu Milorada Pavića koji je među prvima progovorio o ukrajinsko-srpskim vezama u svojoj monografiji o baroku.

‒ Pavić je bio i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, osnovanog 1991. godine. U tom društvu su bila značajna imena srpske kulture i nauke poput Dinka Davidova, Dejana Medakovića, Desanke Maksimović, i profesori katedre za slavistiku Beogradskog univerziteta Miodrag Sibinović, akademik Predrag Piper, Bogoljub Stanković i doajen Bogdan Terzić koji je 1991. održao prvo predavanje na katedri za slavistiku iz ukrajinskog jezika. U Društvu je pokrenuta inicijativa da se formira akademska ukrajinistika, tako što će se uvesti studije ovog jezika, što se dogodilo 1991. godine, da bi 2002. bila oformljena i samostalna grupa na koju se godišnje upiše 20 studenata ‒ kaže profesorka.

Na ukrajinski su prevedena dela naših klasika, a u poslednje vreme i savremenih pisaca. U Beograd dolaze ukrajinski književnici, među najpoznatijima je Jurij Andruhovič, autor knjige „Moja Evropa”, koji je napisao i eseje o Ukrajini „Poslednja teritorija”, za koje je dobio Mirovnu nagradu „Erih Marija Remark” grada Osnabrika.

‒ Andruhovič je zagovornik ideje centralno-evropskog prostora, gde ubraja zemlje nekadašnje Austrougarske, koje imaju zajednički kulturni prostor, što može da se prati i danas. To je za njega Evropa velikih mislilaca i pisaca: Kundere, Miloša, Konrada, i drugih. On je dobitnik i Lajpciške književne nagrade za evropsko razumevanje. Pisci inače daju sebe celog da predosete nešto što ostali ne mogu. Setimo se da je Zola uporedio pisca sa kanarincem kojeg nose u rudnik, jer on prvi oseti metan i umire. Čim vide da je kanarinac uginuo, ljudi izlaze iz rudnika. Pisci su na neki način i proroci, kaže Ljudmila Popović.

Naša sagovornica podseća da su književnici bili aktivni i tokom ukrajinske krize, i tako je nastala antologija „Majdan” koja okuplja drame posvećene toj tematici. Takođe, Ljudmila Popović je na jednoj konferenciji u Beču o nacionalnim manjinama, analizirala komentare čitalaca u Srbiji, koje su ostavljali na srpskim sajtovima povodom krize u Ukrajini.

‒ Tada sam se suočila sa fenomenom botova i komentara protiv Ukrajine, a u korist „braće Rusa”, a u potpisu Ukrajinac... Sprovela sam anketu među pripadnicima ukrajinske manjine u Srbiji i četvrtina ispitanih je rekla da se više puta našla u situaciji da se tokom ukrajinske krize oseća nelagodno da otkrije svoj nacionalni identitet, plašeći se reakcije sagovornika u opštoj atmosferi okretanja javnog mnenja protiv Ukrajinaca. Na pitanje da li smatrate da je način izveštavanja o ukrajinskoj krizi šteti recepciji ukrajinske manjine u Srbiji, 47 odsto je odgovorilo potvrdno – kaže Ljudmila Popović i podseća da u Srbiji živi 5. 000 Ukrajinaca.

Naša sagovornica obaveštava i da je u srpskom prevodu upravo objavljena Antologija savremene ukrajinske drame, u izdanju „Ruskog slova” iz Novog Sada, i izražava nadu da će naši reditelji biti zainteresovani za neku od ovih 13 drama. Kada se pojavila Antologija srpske drame u Ukrajini, kaže, odmah je u Lavovu izveden „Profesionalac” Dušana Kovačevića.

‒Tematsko težište ovih drama nalaze se u mahom u onom međuprostoru u kojem se nalazi i savremeni čovek, uvek između straha od izbora i kajanja za posledice tog izbora. Drama „Recordings” Aleksandra Irvaneca vodi nas u svet posle Četvrtog svetskog rata gde postoji samo jedan glasač. Veliki birač mora da izabere između mamajaca i babajaca, u slobodnom prevodu između Kurte i Murte. Tragedija je u tome što kada stigne do Velikog računara vidi da postoji samo jedno dugme...

Antologija je prevedena i na rusinski, s obzirom da jedan deo Rusina (15. 000 živi u Srbiji) smatra sebe delom ukrajinskog naroda, njihovim podetnosom, kaže profesorka. „Kao što su stari Grci imali tzv. ’simbolone’ ‒ pločice koju bi podelili na dva dela i kada bi njihovi vlasnici otišli u svet, one bi bile tajni znak raspoznavanja, tako je Gabrijel Kostelnik, pisac prve rusinske gramatike, napisao da su rusinski i ukrajinski kao dva brata, koja se se toliko promenila tokom godina ali su ostali svoji, rođeni. Tako je i ova antologija simbolon da se oni ponovo prepoznaju”, kaže Ljudmila Popović.