Evropsko-ruski satelit poslao prve fotografije Marsa

Satelit Evropske agencije za istraživanje svemira (ESA) i ruskog Roskosmosa poslao je prve fotografije Crvene planete.

Orbiter TGO zauzeo je položaj u eliptičnoj orbiti još 19. oktobra, malo pošto se odvojio od sonde „Skjapareli”, koja je u to vreme, nažalost, i završila misiju jer nije uspešno sletela na površinu Marsa.

Orbiter, međutim, ostaje na zadatku u sklopu velikog projekta „Egzo Mars”, kojim upravljaju ESA i Roskosmos.

Iako tek za godinu dana počinju istraživanja u punom obimu, naučnici koriste prolaze satelita blizu planete da isprobaju opremu.

Prve fotografije, snimljene kamerom „Kasis” (CaSSIS – Colour and Stereo Surface Imaging System), oduševile su naučnike kvalitetom. Snimljen je region Hebes Kasma u trenutku dok je letelica bila na 250 kilometara od površine Crvene planete.

„Videli smo Hebes Kasmu s preciznošću od 2,8 metara po pikselu. To je kao da smo preleteli iznad Berna brzinom od 15.000 kilometara na sat i istovremeno uhvatili oštre slike automobila u Cirihu”, objasnio je Nikolas Tomas, koji na Univerzitetu u Bernu istražuje mogućnosti ove kamere.

Testirani su i senzori NOMAD i ACS, koji će do detalja popisati atmosferske gasove na Marsu.

Oni će posebno analizirati gasove koji čine manje od jedan odsto atmosfere Crvene planete poput vodene pare, azot-dioksida i sumpor-dioksida, ali glavni cilj biće analiza metana.

Prilikom ranijih merenja bilo ga je malo i sporadično, ali i sama činjenica da je otkriven i da ga povremeno ima više fascinantna jer ukazuje da na ovoj planeti postoji izvor ovog gasa i da možda potiče od mikroba.

Kamera će na površini tražiti geološke forme koje možda imaju veze sa izvorima metana.

Četvrti instrument FREND, takođe uspešno testiran ovih dana, tražiće vodonik blizu površine, što bi moglo da se koristi da se utvrdi prisustvo vode i hidriranih minerala.

Uspešno pozicioniranje TGO predstavlja veliki uspeh misije „Egzo Mars”, ali je on ostao u senci neuspešnog sletanja sonde „Skjapareli”, koja je istog dana velikom brzinom udarila u površinu i raspala se.

Prvi rezultati istrage pokazali su da je to posledica greške kompjutera koji nije dobro procenio visinu.

Ovo je prva faza zajedničkog istraživačkog projekta Evrope i Rusije. Sledeći korak je da se 2021. godine pošalji veliki rover na površinu Crvene planete. Veći deo misije finansiraće Evropska unija sa 400 miliona evra. O budžetu će ove sedmice u Lucernu razgovarati predstavnici zemalja članica Ese.

NASA pravi štanglice za Crvenu planetu

Šest meseci trebalo bi da traje putovanje na Crvenu planetu 2021, za kada NASA planira lansiranje svemirske kapsule s posadom „Orion”. Misija će zahtevati mnogo goriva i drugog teškog tereta pa naučnici traže način kako da zalihe hrane svedu na najmanju meru.

Za razliku od astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koji mogu da biraju među 200 vrsta hrane, to za Mars nije izvodljivo, pre svega zbog ogromne količine goriva koja je potrebna da se do tamo stigne.

Trenutno se eksperimentiše sa štanglicama koje će biti male i lake, ali dovoljno hranjive kao i običan obrok.

Ovo će biti samo doručak, dok će za ostale obroke astronauti imati hranu sličnu onoj na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Dosad je kreirano nekoliko ukusa štanglice, uključujući pomorandžu, brusnicu i pečeni orah, saopštila je NASA, preneo je Glas Amerike.

Postoji mogućnost da će hrana u obliku štanglice loše uticati na raspoloženje članova posade, jer su izbor hrane, njen ukus i kvalitet veoma važni na dugim misijama. Zato Američka svemirska agencija traži druge načine da obezbedi hranu, uključujući sisteme za proizvodnju povrća kakvi postoje na svemirskoj stanici.