Spaljivanje zastave

Budući predsednik SAD Donald Tramp i Nemanja Šarović, potpredsednik Srpske radikalne stranke nisu se sreli u životu ali imaju dodirne tačke, američku zastavu!

I pre nego što je Tramp najavio da će sankcionisati atak na američku zastavu kao simbol državnosti ove svetske sile, Šarović je već sankcionisan zbog „ataka na istu”.

„Nikome ne sme da se dozvoli da pali američku zastavu – ako to čini, mora da postoje posledice – možda gubitak državljanstva ili godina dana zatvora”, napisao je Tramp na svom „Tviteru”.

Ovakvom porukom on je osporio slobodu govora koja je u SAD garantovana prvim amandmanom Ustava.

Ko ne zna, prvi amandman američkog ustava garantuje pravo na slobodu, okupljanje i izražavanje političkog stava. Prema presudi Vrhovnog suda SAD iz 1969. godine, prvi amandman kojim se štiti sloboda govora i politička sloboda, sprečava kažnjavanje za paljenje američke zastave.

To je ignorisao Apelacioni sud u Beogradu kada je letos, daleko pre Trampovog tumačenja i namere, zauzeo tvrđi stav od Vrhovnog suda SAD pravosnažno osudivši Nemanju Šarovića na uslovnu kaznu od mesec dana zatvora zbog paljenja zastave SAD u novembru 2012. godine.

Osuđen je zbog izvršenja krivičnog dela povrede ugleda strane države ili međunarodne organizacije.

Sada, po Trampovoj nameri i tumačenju, Šarović bi mogao da izgubi državljanstvo ili da ode iza rešetaka.

Čije državljanstvo, američko ili srpsko, ostaje da se vidi.

Proizilazi da je paljenje zastave kao čin pravno problematičan za tumačenje. Kada je grupa mladih Hrvata uz pesmu Marka Perkovića Tompsona, na oduševljenje prisutnih, zapalila srpsku zastavu u Kninu pre dve godine, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu smatrajući ovaj vandalski čin nedostojnim i necivilizacijskim gestom.

Vojislav Šešelj, lider SRS-a je dva puta zapalio hrvatsku zastavu, ali iako je to delo kažnjivo, on nije odgovarao jer prednost ima postupak protiv njega u Hagu koji nije okončan. Hrvatsko ministarstvo spoljnih i evropskih poslova uputilo je tada oštar protest, uz zahtev da srpska vlada što pre sankcioniše one koji su pred hrvatskom ambasadom u Beogradu palili zastavu te zemlje.

Da to nije srpsko-hrvatski specijalitet govori i slučaj iz Grčke pre godinu dana kada se nekoliko stotina građana Grčke okupilo  u centru Atine kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog obaranja ruskog aviona Su-24 u Turskoj.

Demonstranti su spalili tursku i američku zastavu i zatražili da Grčka izađe iz NATO-a. Njih nije kačio američki prvi amandman, kažnjeni su, a ni Šarović nije tada bio u Atini. U Preševu ističu zastavu Albanije za „dan zastave” tvrdeći da je opštinska i da je slučajno istovetna. Srpsku su imali, ali se zaturila negde.

Tramp i ne zna gde je Preševo niti ko je Šarović, ali ne da na Ameriku, a sa Balkana mu poručuju da je u pravu.