Hoće li na čelo Austrije doći ultradesničar

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Strah od globalizma jeste odlučujući faktor koji Evropljane, naročito Austrijance i Francuze, gura ka populističkim i desničarskim strankama, zaključili su stručnjaci nemačke fondacije Bertelsman u juče objavljenom istraživanju, zasnovanom na anketi bezmalo 15.000 stanovnika Evropske unije. To što 55 odsto ispitanih Austrijanaca i 54 odsto Francuza strahuje od globalizacije, u zvaničnom Berlinu budi strepnju da je i te kako moguće da na predstojećim predsedničkim izborima u Austriji i Francuskoj pobede kandidati desničarskih stranaka, koji se zalažu za dramatične promene aktuelnog ekonomskog i političkog poretka u EU.

Da nemačke vladajuće stranke brine mogućnost da u nedelju, 4. decembra, na austrijskim ponovljenim predsedničkim izborima kandidat desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) Norbert Hofer pobedi nezavisnog kandidata Aleksandera van der Belena, svedoči i to da su funkcioneri Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) – nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel i odlazeći predsednik Evropskog parlamenta Martin Šilc – u ponedeljak uveče došli u Beč kako bi se tajno sastali, kako sa bivšim socijaldemokratskim kancelarom Austrije Vernerom Fajmanom, tako i sa aktuelnim kancelarom Kristijanom Kernom. Prema saznanju bečkog dnevnog lista „Kronen cajtung”, koji je uspeo da fotografiše Šulca, Gabrijela i Fajmana u jednom bečkom kafiću, moguće je da socijaldemokrate rade na zajedničkoj strategiji za podršku Van der Belenu u poslednjim danima kampanje.

To je na izvestan način potvrdio i Gabrijel, kad je na „Tviteru” napisao: „Sa Šulcom i Fajmanom u Beču. Protiv populizma pomaže samo još jedinstvo”. Šulc, kojem nemački analitičari predviđaju da će ili biti novi nemački šef diplomatije ili kancelarski kandidat SPD-a, odavno je upozoravao na opasnost Hoferove pobede.

„Ako ekstremna desnica u Austriji i Evropi pobedi, promeniće se karakter Evrope. Velika većina ljudi u Evropi ne želi te promene. To je, međutim, tiha većina ljudi, ako prihvata da oni koji žele granice pobeđuju na izborima”, poručio je Šulc pre šest meseci, uoči drugog kruga austrijskih predsedničkih izbora.

Prvi krug održan je 24. aprila i tada su najviše glasova osvojili Hofer (45) i Van der Belen (72), pretekavši kandidate vladajuće koalicije socijaldemokrata (SPO) i narodnjaka (OVP). U drugom krugu tesnom većinom je pobedio Van der Belen, ali je Ustavni sud Austrije poništio ovo glasanje zbog neregularnosti i proceduralnih propusta. Iako je ponavljanje drugog kruga izbora bilo zakazano za 2. oktobar, to glasanje je pomereno za dva meseca „zbog tehničkih problema sa glasačkim listićima”.

Budući da ankete ukazuju da je među dvojicom kandidata „mrtva trka”, kampanja je više nego žestoka. U TV debati pre nekoliko dana Van der Belen je prozvao Hofera i FPO da izazivaju nesigurnost svojim pretnjama da će Austriju izvesti iz EU, dodajući da će Hoferova pobeda izazvati „državnu krizu”. Hofer je, inače, ranije najavljivao da će, ako dođe na vlast, organizovati referendum o izlasku iz EU u slučaju da se Turska pridruži EU ili Brisel pokuša dodatno da centralizuje vlast.

„FPO se igra izlaskom Austrije iz EU već 20 godina. Brojne političke ličnosti u Evropi strahuju da bi ta spekulacija mogla da izazove lavinu ekstremnodesničarskog populizma”, rekao je Van der Belen, koji je iz stranke Zelenih, ali nastoji da se prikaže kao nezavisni kandidat. „Najvažnija je solidarnost između država članica, bez toga nećemo moći da se potvrdimo naspram Rusije ili SAD”.

Hofer je svom protivkandidatu odgovorio da upravo on pravi uzbunu, te da neće doći do izlaska Austrije iz EU.

„Više puta sam ponovio da želim povoljan razvoj EU”, rekao je Hofer, koji je kandidat FPO, stranke koja je dramatično uvećala podršku zahvaljujući napadima na vladinu imigracionu politiku, ali i na austrijsku „elitu”, optužbama da se odvojila od realnosti.

Dva kandidata jasno su suprotstavljena i po pitanju spoljne politike, pa tako Van der Belen ukazuje na važnost odnosa Austrije sa Nemačkom, a Hofer se zalaže za tešnje veze sa centralnoevropskim susedima i istočnim zemljama, pre svega Rusijom. Hofer ne samo da je kritikovao poteze Angele Merkel u okviru izbegličke krize, već je najavio i da bi u slučaju pobede radio na formiranju saveza s istočnoevropskim zemljama radi stvaranja protivteže Nemačkoj i Francuskoj.

Posle 11 meseci predizborne kampanje može se reći da u Austriji vlada referendumska atmosfera, koju su dobrim delom stvorili domaći i strani mediji i političari, ističući da biračima predstoji izbor između krajnje desnice i umerene struje. Iako je uloga predsednika više ceremonijalna, predsednik Austrije ima mogućnost da raspusti parlament i raspiše izbore.

To očigledno brine vladajući koaliciju, budući da prema istraživanju koje je pre nekoliko nedelja objavio ugledni dnevni list „Standard”, među 10 Austrijanaca njih sedam smatra da vlada ne drži pod kontrolom sve probleme u zemlju. Doduše, većina ispitanih ne smatra da bi FPO trebalo da postane deo vladajuće koalicije.

Iako u međusobnim napadima kandidati skoro da ne pominju ekonomiju, upravo narastajući ekonomski problemi u Austriji daju šansu Hoferu da pobedi. Baš kao i Nemačka, i Austrija je pretežno izvozno orijentisana ekonomija, zbog čega je od globalizacije, uvođenja evra i širenja EU imala ogromne finansijske koristi. Iako je i dalje jedna pod najbogatijih članica EU, kako ističu ekonomisti, sada postaju uočljive pukotine u austrijskom ekonomskom modelu, koji i dalje boluje od previše komplikovane birokratije, a investitori joj zameraju previše kruta pravila o radnom vremenu i prevelike socijalne namete na plate zaposlenih.

Nedavno izabrani kancelar Kern obećava paket reformi, ali zasad su Austrijanci videli malo koristi od toga, tako da je samo 23 odsto ispitanih optimistično u vezi sa budućnošću. U takvoj atmosferi Hofer i FPO lako ubiraju glasove optužujući za lošiji život globalizaciju, EU, izbeglice i ekonomske migrante.