Fabrike u stečaju, vagoni u korovu

Svojom ekonomskom politikom naša vlada je kao primarne ciljeve, između ostalih, predvidela porast broja radnih mesta i modernizaciju železnice. U vezi s tim, članovi vlade često ističu da je zapošljavanje primarni nacionalni interes, da železnicu moramo da modernizujemo, da nemamo odgovarajuće vagone... Fabrike vagona istovremeno idu u stečaj, a na našim prugama zaraslo je u korov nekoliko hiljada teretnih vagona., koji su postali mesta gde ljudi stradaju.

Godinama čekamo da nam stranci pokažu kako da ove probleme rešimo, a mi da tu „pamet“ skupo platimo. Potpuno se zanemaruje pamet i dobronamernost naših ljudi. Stručnjaci za vagonogradnju i železnički saobraćaj, profesori mašinskih i saobraćajnih fakulteta i srednjih tehničkih škola, železničari i drugi godinama pokušavaju nadležnima da skrenu pažnju na projekat modernizacije teretnog voznog parka železnice, koji bi pokrenuo fabrike vagona, zaposlio više od hiljadu radnika, očistio naše pruge, pa i obezbedio „staro“ gvožđe koje uvozimo.

Naša železnica raspolaže sa više od 10.000 teretnih vagona od kojih je više od polovine neupotrebljivo. Ako je npr. prosečna težina vagona 20 tona, a prosečna dužina 20 metara, onda je prugu od dvesta kilometara (10.000 h 20 m) „zarobilo“ 200.000 tona (10.000 h 20 t) „starog gvožđa“, koje naša železara i livnice uvoze. Istovremeno, železnica ima stalnu potrebu za najmanje 2.000 teretnih vagona, što pruža priliku da se u dugom periodu zaposli npr. Fabrika vagona Kraljevo (500 radnika) i mnogo pratećih fabrika (500 radnika).

Naša železnica ima „Generalni projekat sa elementima idejnog projekta rekonstrukcije do dve hiljade starih u savremene teretne vagone“, koji pokazuje da je isplativost modernizacije starih teretnih vagona oko 4,5 puta veća u odnosu na isplativost nabavke novih. To znači da su ulaganja u nabavku novih teretnih vagona ekonomski neopravdana dokle god u inventarskom parku Železnica Srbije postoje stari tipovi koji se mogu rekonstruisati u savremene vagone. Za realizaciju ovog projekta veliki značaj ima vreme, jer svakim danom vagoni propadaju. Ukoliko se odmah ne pristupi rekonstrukciji, više od polovine vagona će nepovratno propasti i mogu se prodati samo kao „staro“ gvožđe.

Šta železnica dobija ovim projektom? Prvo, sa pruga se uklanjaju neupotrebljivi vagoni, koji su, između ostalog, i velika opasnost za ljude. Drugo, „oslobađa“ se više desetina kilometara „zarobljene“ pruge. Treće, dobija se više stotina potrebnih i upotrebljivih vagona. Četvrto, železnica postaje konkurentnija. Peto, zapošljava veliki broj svojih radnika itd.

Šta ovim projektom dobija naša industrija? Primer Fabrike vagona Kraljevo: pokreće se proizvodnja vagona u periodu dužem od četiri godine, i to samo za potrebe naše železnice; zapošljava se nekoliko stotina radnika; železara i livnice dobijaju „staro“ gvožđe; mašinski fakultet i tehničke škole dobijaju na značaju itd. Ponovo bi bila pokrenuta zaustavljena proizvodnja 32-osovinskog transportera za potrebe EPS-a (završeno više od 60 odsto poslova) i proizvodnja 25 vagona za prevoz limova za potrebe železare (završeno oko 65 odsto).

Kao što se vidi, realizacija projekta bi imala mnoge pozitivne efekte. Trebalo bi samo malo dobre volje, jer pameti i želje imamo. Očekujem da nadležni, pre svih u ministarstvima za privredu i saobraćaj, u skladu sa ovim predlogom, daju svoj doprinos u zaustavljanju čerupanja naše železnice i fabrika.

Dipl. inž. u penziji, bivši ministar (u vladi SRJ)