​Gitarska „ekranizacija" knjige o Aušvicu

Mogao bi „Wrekmeister Harmonies“ biti ništa više od dodatne prilike za troje članova „Godspeed You! Black Emperor“ da iskažu svoje talente. Već bi i to bila dobra stvar, pa i preporuka za sutrašnji koncert u beogradskom klubu „Elektropionir“, na kojem će „Wrekmeister Harmonies“, i u „živoj“ postavi s trojkom iz čuvenog kanadskog post-rok benda, predstaviti svoj poslednji album, inspirisan biografskom knjigom Prima Levija o Aušvicu.

„Wrekmeister Harmonies“ je i na ranijim albumima okupljao velikane nezavisne scene, iz bendova poput „Einsturzende Neubauten“, „Body“, „Yakuza“, kao i Marisu Nadler i Kena Vandermarka, između ostalih. Kad se to zna, deluje rastrošno to što Dejvida Jaua i Nika Blinka, iz „Scratch Acid“ i „Jesus Lizard“, odnosno iz „Rudimentary Peni“, „Wrekmeister Harmonies“ nije koristio za ono po čemu su proslavljeni, pevanje, nego se poslužio njihovom likovnom umetnošću za ilustraciju omota svojih albuma.

Bend je dosad bio šifra za koju se nikad nije unapred znalo koji će se izvrsni muzičari različitih generacija i žanrovskih orijentacija ovog puta kriti pod njom. Ni ta parada, ipak, ne može zakloniti osobu koja je uvek u središtu „Wrekmeister Harmonies“ i sve te raznolike umetnike uklapa u svoje ideje - gitaristu i pevača Džej Ara Robinsona.

Raznovrsnost gostiju svedoči o širini njegovih ideja, kao i to što nijedan od njih, iako slavniji od „Wrekmeister Harmonies“, nije zvezda albuma benda, već samo njihov aspekt, izoštren ali uronjen u celinu. Ta je širina možda ono što diktira i često dugačko, povremeno simfonijsko trajanje Robinsonovih kompozicija, obično svrstanih u post-metal. U njihovoj složenoj strukturi, smene sasvim raznovrsnih pasaža - od najtiših, neoklasičnih, oslonjenih na klavijature i violinu druge osobe koja sada čini osovinu benda s Robinsonom, Ester Šo, do eksplozivno bučnih, gitarskih - uobičajene su, dok su ponavljanja lažna. U svakom sledećem obrtanju, melodija se svira mrvicu drugačije, ostaje ista ali potitrava kao fatamorgana ili živo blato. Fantomski eho dodaje i složena međuigra instrumenata, slojevi mestimično gotovo nečujnih tonova oko osnovnih melodija.