Srpska energetika privlači grčke investitore

Posle više od godinu dana zamenik ministra inostranih poslova Grčke Jorgos Katrugalos je prvi visoki zvaničnik Atine koji je stigao u zvaničnu posetu Beogradu, gde učestvuje u radu Poslovnog foruma Srbija–Grčka u Privrednoj komori Srbije. Intervju za „Politiku” počinjemo pitanjima o mogućnostima jačanje ekonomske saradnje.

Koje su oblasti ekonomske saradnje između dve zemlje zapostavljene? Gde je moguć zajednički nastup u trećim zemljama?

O našoj saradnji dovoljno govori više od 200 grčkih kompanija koje posluju u Srbiji, pokrivajući širok dijapazon privrednih aktivnosti (finansijski sektor, građevina, telekomunikacije/informacione tehnologije, prehrambeni proizvodi i piće) i 25.000 zaposlenih.  
Ali ima prostora za unapređenje, npr. promovisanjem zajedničkih projekata u oblastima kao što su turizam i digitalna privreda, ali i u energetskom sektoru. Na polju bezbednosti energetskog snabdevanja, posedujemo neophodnu stručnost, a grčke kompanije mogu da pruže usluge visokog kvaliteta po konkurentnim cenama.
Zbog povećane upotrebe izvora obnovljive energije u Grčkoj, stekli smo ekspertizu, stručnu radnu snagu. Cilj Grčke je da podrži i primeni bilateralna privredna partnerstva u budućim projektima, kao što je npr. energetska infrastruktura u Srbiji. Podjednako je bitna i saradnja na zajedničkim  projektima finansiranim od strane Banke za crnomorsku trgovinu i razvoj. U trećim zemljama mogli bismo da razmotrimo proširenje naše saradnje u oblastima transporta, energije, turizma, prehrambenih proizvoda i pića. Posebnu pažnju bi trebalo pridati projektima koje finansira EU u okviru Berlinske inicijative i Agende povezivanja Balkana sa pariskog samita.

Kako Grčka izlazi na kraj sa tekućom fazom migrantske krize na jugu Evrope? Šta su ekonomske posledice po vašu zemlju i da li je Evropa Grčkoj tu od pomoći? Vidite li mogućnost jačanja saradnje balkanskih država u suočavanju sa tim fenomenom?

Izbeglička kriza prevazilazi kapacitete pojedinačnih zemalja i mora se rešavati zajedničkim i koordinisanim pristupom, uz poštovanje evropskih pravila i odluka, a u duhu solidarnosti. Za Grčku, situacija je povezana sa zaštitom pomorskih granica, koje se ne mogu zatvoriti. Efikasno upravljanje i kontrola migracionih tokova mogući su uz saradnju Turske. Stoga mi pridajemo veliku važnost nastavku sprovođenja zajedničke izjave EUTur–ske od 18. marta.

Kriza je za Grčku disproporcionalna njenoj veličini, populaciji i finansijskim mogućnostima. Uložili smo ogromne napore i nacionalne resurse u spasavanje izbeglica/migranata i prihvatili ih na human način, uz pomoć lokalnog stanovništva, u vreme oskudne finansijske situacije. Grčka će nastaviti tako da radi  (do sada je spaseno oko 150.000 ljudi), u potpunosti poštujući princip zabrane vraćanja. Sarađujemo sa evropskim partnerima i agencijama, kao što su Fronteks i EASO, a ističemo značaj solidarnosti, angažovanja i poštovanja relevantnih odluka i zalaganja Evropskog saveta od strane svih država članica EU. Pridajemo veliku važnost koordinaciji vlasti naših zemalja, u cilju upravljanja migracionim tokovima, borbe protiv mreže krijumčarenja ljudi i jačanja razmene informacija.

Kako biste opisali izazove tržišta rada na jugu Evrope, gde je mnoštvo mladih ljudi nezaposleno, talentovani u velikom broju emigriraju, privreda se sporo oporavlja, gde migranti stižu, a nezadovoljstvo statusom kvo raste?

Godine krize, velika nezaposlenost i štednja, imale su očigledne posledice: eroziju srednje klase, rastakanje države blagostanja i eksploziju nejednakosti. Evropska reakcija do sada nije bila adekvatna, jer su ostali nezaštićeni najugroženiji građani, a nisu poboljšani ekonomski rezultati. EU sada traži novu ravnotežu.

U krizom opterećenim zemljama kao što su Grčka, Italija, Španija i Portugalija, povećan je broj mladih ljudi i specifičnih radničkih grupa kojima preti siromaštvo i socijalna isključenost. Moramo poboljšati njihovu perspektivu. To nije samo politički izazov u pogledu ekonomskog rasta i borbe protiv nezaposlenosti, već i jedan opasan put, koji vodi u političku apatiju ili čak u rast populizma. Socijalna kohezija će biti ključno pitanje koje će definisati budućnost Evrope. Napuštanje preovlađujućeg kursa štednje i ponovno isticanje fundamentalnih postulata evropskog socijalnog modela predstavlja imperativ.

Koji međunarodni energetski projekat Atina danas smatra vrhunskim prioritetom? I kako bi Grčka i Srbija mogle da unaprede energetsku saradnju?

Grčka podržava politiku Evropske unije o diverzifikaciji energetskih izvora i puteva. U tom pogledu, Vertikalni gasni koridor (GrčkaBu–garskaRu–munijaMa–đarska i dodatna povezivanja sa drugim zemljama) predstavlja odličan izbor i mogao bi obuhvatiti i Srbiju. Štaviše, interkonekcija Grčke i Bugarske (IGB) podstaći će potencijal postojeće naftovodne mreže u jugoistočnoj Evropi.

Želimo da ojačamo svoju ulogu snab„devača energetske bezbednosti” za Evropu. Grčka je prirodno gasno čvorište za jugoistočnu Evropu, sa sistemom isporučivanja prirodnog gasa od Kaspijskog mora kroz Ju„žni gasni koridor” i gasovoda TAP, i sa pristupom tečnom gasu u Egejskom moru, kroz postojeći gasni terminal na ostrvu Revivtusa i kroz terminal tečnog gasa čija se izgradnja planira u blizini obale grada Aleksandrupolisa. Podjednako je bitan i razvoj izvora prirodnog gasa u istočnom Sredozemlju, na Kipru i u Izraelu.

Brza realizacija Ju„žnog gasnog koridora” od Kaspijskog mora do Italije dovršenjem gasovoda TAP, takođe je veoma bitan projekat za ceo region i vrhunski prioritet za Grčku. Gasna interkonekcija sa Bugarskom (IBS) mogla bi pružiti Srbiji pristup većem broju načina snabdevanja gasom, kroz gasovod TAP, LNG gasni terminal u Grčkoj, kao i eksploataciju Ver„tikalnog koridora”.

Kako biste opisali sadašnju ekonomsku situaciju u Grčkoj i tekuće pregovore sa poveriocima? Da li je Grčka bila postkrizni globalni eksperiment klu„ba poverilaca” u odnosima sa zaduženim državama?

Naša zemlja je doživela najbržu fiskalnu konsolidaciju među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD (17 odsto GDP), sa fiskalnim merama koje su preduzete od 2010. koje dostižu 31 odsto GDP-a. U 2015. godini recesija je čini se bila manje ozbiljna od one za koju se strahovalo, s obzirom na to da je procena Evropske komisije o ekonomskom rastu revidirana sa minus 2,5 odsto na minus 0,2 odsto. Grčka vlada je posvećena sprovođenju svih neophodnih reformi, a radi istovremeno i na ostvarenju jedne nove, socijalne Evrope, daleko od preovlađujuće ortodoksne štednje. U novoj rundi pregovora koji se odnose na reformu oblasti rada, naši glavni prioriteti su zaštita radnika i njihovih prava, posebno vraćanjem kolektivnih ugovora kao osnovnog instrumenta za definisanje uslova rada i plata. Ishod pregovora o dugu koji su u toku predstavljaće izbor koji se ne odnosi samo na Grčku već i na celu Evropsku uniju i dve različite verzije Evrope: evropski socijalni model, ili deregulacionu agendu koja favorizuje samo jedan odsto stanovništva. Jedan od osnovnih ciljeva naše vlade jeste da se poboljša dinamika ekonomskog napretka, da se postignu posebne mere smanjenja duga i da se uđe u program kvantitativnog popuštanja ECB-a.