Novaković: Iz aviona se videlo da je DB ubio Ćuruviju

Mile Novaković, bivši šef operativne grupe „Poskok” koja je 2000. i 2001. godine istraživala ubistvo Slavka Ćuruvije, izjavio je da bi policija možda tada napravila pomak u istrazi da nije naišla na zid unutar Državne bezbednosti.

– Iz aviona se videlo da iza ubistva Ćuruvije stoji DB. Naši ljudi su radili u okviru Javne bezbednosti, ali je DB razgovarao sa ljudima iz te službe koji su bili u tajnoj pratnji. Mi smo im govorili šta da pitaju, a oni su nam dostavljali zapisnike. Insistirali smo da pitaju kome su javljali i ko ih je jurio da što pre obaveštavaju. Tražili smo i da razgovaraju sa ljudima koji su slušali Ćuruvijine telefone, ali oni to nisu hteli – kazao je Novaković na suđenju pred Specijalnim sudom.

On je rekao da je neki pripadnik tajne pratnje izjavio da je beli „golf” viđen na mestu ubistva Ćuruvije, a kasnije se došlo do podatka da je taj automobil zadužio optuženi Ratko Romić. „Poskok” je došao i do informacije da su Romić i optuženi Miroslav Kurak viđeni u blizini mesta događaja. Znali su i da je optuženi Milan Radonjić zahtevao da se veoma često izveštava o Ćuruvijinom kretanju, da je dan pre zločina negodovao što nije javljano na vreme, kao i da je tajna pratnja povučena neposredno uoči ubistva. Ipak, grupa „Poskok”, kako je rekao Novaković, nije imala osumnjičenog.

Novaković je naveo da se „vrtela priča” da se Branka Prpa, Ćuruvijina nevenčana supruga i očevidac zločina, „najviše zadržala” nad fotografijom Luke Pejovića, kao mogućeg počinioca ubistva, koji je već u to vreme bio mrtav. Dodao je da je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović insistirao da se objavi da je Pejović ubica.

Svedok je kazao da je kao načelnik UKP-a rukovodio istragom ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i da su u akciji „Sablja” uhapšeni Romić, Kurak i Milan Radonjić, dok je Radomir Marković već bio u pritvoru zbog slučaja „Ibarska magistrala”.

– Mislim da sam čitajući izjave video da je Đura (Miladin Suvajdžić) rekao da je „zemunski klan” hteo da ubije Kuraka i Romića, da su oni pobegli i da su otišli kod Ulemeka i to rešili. Ne znam zašto su hteli da ih ubiju – kazao je Novaković, ali nije mogao da potvrdi iskaz Dejana Milenkovića Bagzija, koji je dan ranije posvedočio da je razlog bio taj što su Romić i Kurak, kako im je Ulemek rekao, ubili Ćuruviju.

– Kakva je bila uloga Bagzija u „zemunskom klanu” – pitala ga je Zora Dobričanin Nikodinović, advokat odbrane.

– Bio je glavni za vožnju, pratnju, nabavljanje oružja.

– Ko su bile glavne ubice?

– Sretko Kalinić i Mile Luković. U jednom slučaju bio je to Vladimir Milisavljević, a u još jednom Miloš Simović.

– Kakav je bio odnos Zorana Đinđića i Ulemeka za vreme dok je postojao „Poskok”?

– Ne znam da li su ikada imali komunikaciju – odgovorio je Mile Novaković, ali je ovakvom ispitivanju prigovorio advokat Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija.

– Veza Ulemeka i Đinđića nema nikakve veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije – kazao je Ružić.

– I te kako ima. Nakon što je inspektor Ljuba Milanović došao do dvojice pripadnika JSO, „Poskok” je ugašen. To je mogao da naredi samo neko iz vlasti – rekla je Zora Dobričanin Nikodinović.

– Govorio si o zidu unutar DB-a. Ko je držao taj zid – pitao je svedoka optuženi Marković, pojašnjavajući da svedoku ne persira jer se veoma dobro poznaju.

– Načelnici.

Na naredno pitanje da imenuje te osobe, Novaković je pomenuo Zorana Mijatovića, tadašnjeg zamenika načelnika RDB-a.

– Na osnovu čega tvrdiš da se iz aviona videlo da je DB ubio Ćuruviju?

– To se vidi iz načina na koji je povučena pratnja. Neko je time rukovodio.

– Jesi li utvrdio ko?

– Ne.

– Ko je ubio Slavka Ćuruviju?

– Ne znam.

– Kad se ne zna ko, onda je DB – prokomentarisao je Marković.