Umesto Filkovića kuće zjapi rupa

Zrenjanin – Kuća Filkovića dva veka je krasila najuži centar grada. Nekada je bila vlasništvo poznate zrenjaninske porodice, a onda su je, kroz vreme, posle raznih transakcija, zaposeli stanari koji s čuvenom porodicom nisu bili u bliskoj vezi. Decenijama je propadala bez adekvatnog održavanja, da bi na kraju gradski oci odlučili da se sruši zbog opasnosti po prolaznike.

Međutim, prošlo je više od godinu dana, a od gradnje nove kuće na mestu one srušene, sa sličnim karakteristikama, i kako je to obećavano, nema ništa.

Prema saznanjima iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kuća Filkovića je uživala status kulturnog dobra od velikog značaja za Republiku Srbiju. Zavredila ga je svojom starinom, ali i vrednostima arhitekture, pošto predstavlja refleksiju onoga što se u to vreme dešavalo u arhitekturi Beča i drugih velikih gradova srednje Evrope.

Međutim, ovaj značaj za lokalnu zajednicu nije imao nikakvu težinu i obavezu permanentne brige. Dvadeset godina unazad objekat je bio u lošem građevinskom stanju, a u poslednjih šest je postao toliko nebezbedan da je zabranjen za korišćenje. U jesen 2013. godine urušio se deo krovne konstrukcije.

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada je još 1998. godine izdao rešenje u kojem su utvrđene mere tehničke zaštite za totalnu rekonstrukciju objekta. Nakon izvršene analize opeke i maltera, kao i temelja, utvrđeno je da je materijal loš i dotrajao i da je objekat statički ugrožen, te da ga je komplikovano sanirati. Jedan od uslova zavoda bio je da se, ukoliko je to moguće, konzervira ulični zid, te bi se na taj način zadržao bar deo originalnog objekta.

Tek nakon 17 godina se pristupilo rešavanju ovog problema, ali samo polovično. Spomenik kulture je srušen, a da pre toga nije urađen projekat novog stanja, odnosno nije pronađen investitor. Autentičan izgled je izgubljen i jedino je preostalo da se izvede njegova verna kopija, koja će biti neka vrsta sećanja na izgubljenu vrednost.

Stručnjaci su se opredelili za rekonstrukciju, jer sanacija zbog rušenja zgrade više nije moguća. U slučaju kuće Filkovića primeniće se metod faksimilske rekonstrukcije. To je postupak kojim se građevini vraća prvobitni izgled. Njome se dobija verna reprodukcija prvobitnog, tj. ranijeg stanja. Primenjuje se kada je građevina ili celina porušena, a postoje izrazite potrebe da se ona obnovi.

Postojala je rešenost gradske uprave da se odmah krene u obnovu, ali se problemi pojavljuju zato što je grad bio vlasnik samo dela te zgrade, a ostalo je u privatnom vlasništvu. Potpune saglasnosti među suvlasnicima nije bilo ni uoči rušenja, ali se u taj postupak moralo ići zbog opasnosti za prolaznike od eventualnog rušenja, ali i zbog toga jer je započeto urušavanje objekta ružilo ambijent cele ulice, koja se ovde smatra glavnom.

Očigledno da rekonstrukcija ne ide zamišljenom dinamikom. Jedan razlog je opšteprisutni manjak novca, pa se čelnici grada nadaju pojavi povoljnog investitora, a drugi je naša poslovična sklonost ka parničenju, čemu su, navodno, skloni neki od suvlasnika prethodne zgrade. Uglavnom, nesimpatična rupa u gradskom jezgru koja se pojavila nakon rušenja Filkovića kuće neće skoro biti sanirana.