Pjacola i ruska romantika

Domaći, izuzetni umetnici, koji godinama nisu imali solistički koncert, dobili su priliku da, na poziv Centra za muziku Kolarca, sami kreiraju program svog nastupa i izaberu goste. Zahvaljujući tome, slušaćemo Biljanu Gorunović, našu vrhunsku pijanistkinju, večeras u 20 časova u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, u okviru ciklusa „Urednik – umetnik u gostima”.

–U nameri da gosti na mom koncertu budu meni drage kolege, oformio se neobičan ansambl u sastavu: Boban Bjelić, harmonika, Aleksandar Tasić, klarinet, Dragoljub Đuričić, bubnjevi i Biljana Gorunović, klavir. Muzika za ovakav sastav ne postoji i zato smo se opredelili za aranžman dve numere Astora Pjacole. Biće to velika zvučna i vizuelna promena na fonu ruske romantične muzike koju sama sviram, mislim na dela Metnera, Čajkovskog, Skrjabina i Rahmanjinova – kaže Gorunovićeva, najavljujući večerašnji nastup.

Naša sagovornica se školovala u Moskvi, kod prof. Gleba Akselroda završila je diplomske i postdiplomske studije na Konzervatorijumu „Čajkovski”. Zvanje magistra stekla je kod prof. Jokut Mihailović na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. U nekadašnjem SSSR-u održala je niz koncerata, a iza nje su značajna priznanja na takmičenjima u Barseloni i Getingenu. Živi u Beogradu, a predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Na pitanje koliko je proteklo od njenog prethodnog nastupa u prestonici pijanistkinja objašnjava:
– Poslednji put sam svirala u Kolarcu pre tačno 13 godina, u organizaciji „Jugokoncerta”, koji je sada prošlost. Do toga, u junu 1999, u tadašnjoj državi, na istom mestu sam svirala koncert sačinjen od dela Miloja Milojevića, koji je kritičar NIN-a proglasio za najbolji na rang-listi, ispred Najdžela Kenedija. Za nastup koji sam u maju 2006. održala u sali Beogradske filharmonije dobila sam nagradu Udruženja muzičkih umetnika za najbolji u toj godini, ali on nije ponovljen u Velikoj dvorani Kolarca. Zašto, ne znam.
Na našu začuđenost time da vrhunski pijanisti, nekadašnji ruski studenti ovde nemaju svoje mesto, Biljana Gorunović ističe da razlog nije u njoj i pojašnjava:

– Ne odričem se svoje ljubavi – muzike i pronalazim prostore i publiku koji me usrećuju. Svi znaju da je mesto kulture u našoj zemlji iza margine i sve dok se ponovo ne pojavi svest o nacionalnim vrednostima, o tradiciji, o pismenosti, o lepim manirima, o kulturi govora, o poštovanju, o ljudskoj potrebi da razmenjuje emocije sa drugom osobom...(spisak je dugačak) ne vidim da ćemo kao nacija biti emocionalno stabilni.