Velike pouke malih boginja

Kruševački slučaj nas je podsetio koliko se male boginje lako prenose: epilog epidemije koja je iznenada buknula na jednom od odeljenja Opšte bolnice je ukupno 13 obolelih. Docent dr Goran Stevanović, predsednik republičke stručne komisije za zarazne bolesti, za „Politiku” kaže da nema novoobolelih, a aktivno se prate sve obolele osobe.

– Kod šest pacijenata, pet zdravstvenih radnika i kod prvog, takozvanog indeksnog pacijenta postojanje malih boginja je potvrđeno laboratorijskim, virusološkim testom. Ukupno je 13 obolelih, ali kod ostalih pacijenata sa blagom kliničkom slikom nisu rađene laboratorijske potvrde, nego je sumnja na bolest postavljena na osnovu kliničke slike i epidemiološke analize – objašnjava dr Stevanović, koji je i direktor Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Posle ove mini-epidemije, koja je dramatično predstavljena u mnogim tabloidima, i to u trenutku kada su epidemiolozi u kruševačkoj bolnici već preduzeli sve mere zaštite da broj obolelih ne bude i veći, postavlja se pitanje kako je moguće da samo jedan oboleli zarazi dvocifreni broj ljudi.

Ovaj infektolog objašnjava da je oboleli pacijent u kruševačku bolnicu stigao u veoma teškom stanju, sa komplikacijama morbila na plućima. Čak se razmišljalo da bude stavljen na respirator, aparat za veštačko disanje. Upravo zbog težine stanja oko ovog bolesnika je bio angažovan veliki broj lekara, medicinskih sestara i tehničara. Kako je reč o kapljičnoj infekciji, koja se veoma lako prenosi kroz vazduh, gotovo da su se razboleli svi koji su ovog pacijenta lečili i negovali. Najviše zabune u javnosti je izazvala informacija da među onima koji su se inficirali ima i osoba koje su vakcinisane MMR vakcinom, koja štiti od zauški, malih boginja i rubeole. Zanimljivo je i da su infekcija bili pošteđeni zdravstveni radnici u srednjoj životnoj dobi ili pred penzijom. Dr Stevanović objašnjava da je reč o ljudima koji su preležali male boginje kao deca i koji su na taj način stekli trajni imunitet.

Među 13 obolelih najviše je rođenih između 1970. i 1984. godine. Ovaj infektolog objašnjava da je u tom periodu obavezna vakcinacija MMR vakcinom podrazumevala davanje samo jedne doze. Dr Stevanović kaže da posle 20 i 30 godina od vakcinacije zaštita počinje da opada, i zato su se te osobe razbolele. Ipak, dobra strana ove priče jeste, po rečima dr Stevanovića, da su tako vakcinisani zdravstveni radnici bolest preležali „na nogama”, odnosno nisu imali veće tegobe. Upravo iz tog razloga u novom kalendaru vakcinacije je predviđeno da deca dobijaju dve doze MMR vakcine.

– Pouka priče iz Kruševca je da ne smemo da zaboravimo da infektivne bolesti, naročito kapljične infekcije, nisu otišle u istoriju i da je zato važno da decu vakcinišemo – poručuje naš sagovornik.

Upravo zbog činjenice da je poslednjih godina znatno opao broj dece koja su primila MMR vakcinu, bilo je pitanje časa kada će male boginje „vaskrsnuti” među našim stanovništvom. Mnogi će reći da male boginje nisu opasna bolest, već dečja boljka, koja lako prolazi. Međutim, infektolozi podsećaju na moguće ozbiljne komplikacije koje se mogu javiti kod morbila. Osim toga, male boginje su veoma zarazne: bukvalno ko god se i nakratko zadrži u prostoriji u kojoj leži zaražena osoba, a nije zaštićen vakcinom ili nije preležao ovu bolest, u ogromnom je riziku da se razboli.

– Takozvani indeks kontagioznosti je izuzetno visok: od sto osetljivih osoba, koje su bile u kontaktu sa obolelim, razboleće se 95. Osetljivim osobama smatraju se one koje nisu vakcinisane i koje nisu preležale male boginje. Razlog za to je što se virus nalazi u kapljicama koje oboleli rasipa oko sebe: kijanjem kapljice „dobace” do pet metara, običnim govorom – metar do metar i po – navodi dr Stevanović.

Na mogućnost scenarija koji se obistinio u Kruševcu, epidemiolozi su upozoravali još pre tačno godinu dana. Dr Predrag Kon je sa stručnog skupa „Dani univerzitetske dečje klinike” poslao upozorenje da se u prvim razredima osnovne škole povećava broj osetljive dece, koje mogu dobiti male boginje, jer MMR vakcinu u Srbiji ne prima dovoljan broj mališana, zbog čega puca kolektivni imunitet – „bedem” koji od zaraznih bolesti čuva celokupno stanovništvo Srbije. Prva doza ove vakcine detetu se daje u prvoj godini života, a druga pred polazak u školu. Tako je 2014. ovu vakcinu primilo 85,8 odsto dece, a godinu dana ranije – 80,4 odsto. To je daleko ispod rezultata koje smo nekad postizali, kada je u Srbiji imunizacijom bilo zaštićeno 95 odsto sve novorođene dece. Štaviše, ostvarila se slutnja da će od malih boginja početi da se razbolevaju i odrasli, pa i oni koji su vakcinisani. Do 2007. godine u Srbiji smo imali samo sporadične slučajeve obolevanja od malih boginja, ali već 2011. beleži se 370 obolelih u južnoj Srbiji. Registrovana velika epidemija morbila je zahvatila Srbiju i krajem 2014. i nastavila se tokom 2015. Najviše obolelih bilo je u Vojvodini, posebno u Novom Sadu u uzrastu od 25 do 29 godina. To nije tipično životno doba kada se dobijaju ove boginje, jer to je zaraza koja se vezuje za rani uzrast. Na udaru virusa tada su se našli, pre svega, studenti iz Bosne i Hercegovine koji studiraju u Srbiji, a koji tokom ratnih godina nisu primili obe doze vakcine ili uopšte nisu bili vakcinisani.