Evropska centralna banka doštampava milijarde evra

Evropska centralna banka (ECB) doštampaće najmanje 780 milijardi evra do decembra 2017. godine ne bi li dodatno podstakla oživljavanje privrede i rast inflacije u evrozoni. Ukoliko „situacija” u 2017. bude iziskivala drugačije, ECB će povećati obim svežeg novca u finansijskom sistemu i nastaviti sa praksom usijavanja kovnice novca i nakon kraja iduće godine. Ove neočekivane odluke ECB iznenadile su juče svetska finansijska tržišta koja su očekivala skoriji kraj nekonvencionalnog programa podsticaja privrede monetarne unije u koji je ECB inače već uložio preko 1,4 biliona evra, sa prilično skromnim ekonomskim i inflatornim rezultatima.

Program doštampavanja evra – kao „nekonvencionalne mere za borbu protiv posustalog privrednog rasta i anemične inflacije” – uveden je marta prošle godine sa zvaničnom najavom da bi u martu 2017. trebalo da bude okončan proces zasipanja finansijskog tržišta Evrope jevtinim novcem, po stopi od 80 milijardi evra mesečno.

Berze uveliko znaju da je privredni rast u EU i evrozoni i dalje sklerotičan, a inflacija daleko od željene stope ECB od dva odsto.

I pored novčanog rafala ECB, evrozona je u drugom i trećem kvartalu ove godine ostvarila po Mariju Dragiju, predsedniku ECB, „postojani rast“ od 0,3 odsto, dok je inflacija u novembru iznosila samo 0,5 odsto.

Berzanski spekulanti uoči jučerašnje sednice Upravnog odbora ECB uveliko su se kladili da će ECB produžiti program „ubrizgavanja“ milijardi svežih evra kupovinom raznoraznih evropskih hartija od vrednosti do juna ili eventualno septembra iduće godine. Decembar 2017 – kao konačni rok za kraj prakse dobacivanja svežeg novca evropskim bankama i biznisu nevoljnim da uzimaju kredite i troše na nove investicije, uprkos referentnoj kamatnoj stopi od „nula” posto – berzama nije bio ni na kraj pameti.

Objava Marija Dragija, predsednika ECB, da banka sa sedištem u Frankfurtu nastavlja sa doturanjem basnoslovnih suma novca evropskom finansijskom sistemu čitavih devet meseci nakon zvanično najavljene obustave tog programa, dvostruko je zbunila berze. Naime, Dragi je najavio da ritam prinošenja svežeg novca potencijalnim korisnicima do marta 2017. ostaje po stopi od 80 milijardi evra mesečno. Od aprila do decembra 2017. ECB obuzdava tu praksu iznošenjem „samo” 60 milijardi evra novih para na evropsku finansijsku tržnicu, uz jasnu Dragijevu ogradu.

„Ukoliko u međuvremenu ekonomski i finansijski uslovi postanu manje povoljni Upravni odbor banke namerava da poveća program i/ili u obimu u dužini trajanja“, stoji u saopštenju Upravnog odbora ECB. Mario Dragi je juče na konferenciji za štampu u Frankfurtu insistirao da su „neizvesnosti svuda oko nas...“

U međuvremenu, ni Upravni odbor ni Mario Dragi nisu precizirali šta bi to tačno moglo izazvati promenu juče najavljenog kursa u pravcu dodatnog gasa u evropskim kovnicama novca.

Berze su sada u dilemi. Šta u stvari znači odluka ECB da duže nego što su berze očekivale produži sa doštampavanjem novca u evrozoni? Zvaničnu sumnju u brzi kolektivni oporavak privrede monetarne unije? Ili možda uviđanje Upravnog odbora ECB da je  2017. godina u kojoj vodeće ekonomije „familije“ čekaju izbori čiji ishod ni izbliza nije unapred izvestan, u jeku jačanja tzv. populističkih stranaka i otpora strogim reformskim zahtevima koje su do juče i EU i ECB mogle relativno lako da nametnu članstvu.

U svakom slučaju, berze su – uvidevši da ECB ipak nastavlja sa izdašnom podrškom valute i privredno-finansijskog sistema monetarne unije, u prvi mah osetno podigle vrednost evra – da bi ga ubrzo oborile nazad na 1,07 dolara.

U prvim analizama, finansijska tržišta veruju da je najava smanjivanja „bacanja para iz helikoptera“ u evrozoni – od idućeg proleća – znak da je Upravni odbor ECB učinio ustupak zahtevima najjačih članica evrozone (sa Nemačkom na čelu) da se već jednom prekine sa upumpavanjem para na tržište koje grca i u dužničkim hartijama osiromašenih država i privrede.

Najava ECB da zadržava pravo da pod određenim, nepovoljnim, uslovima ipak poveća i produži takav program doturanja novca, ukazuje da banka u Frankfurtu i „jastrebovi“ u njenim redovima ne vide blisku budućnost evrozone na sasvim isti način.