Pingpong uvrede Zagreba i Sarajeva

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Čini se da je vlastima u Hrvatskoj ponovo za rukom pošlo da svetsku pažnju usmere na vlastite slabosti nesnalaženja sa teretom ustaških zločina iz Drugog svetskog rata. Od neprijatne situacije su i ovaj put pokušali da okrenu glavu od jačanja ekstremne desnice i zapali u regionalne svađe. Takav je pristup u Sarajevu međutim ocenjen kao potreba Zagreba za permanentnom „politikom konflikata”.

Čini se kao da i nove vlasti u Zagrebu sa starom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, koja je u vreme obeležavanja genocida u Jasenovcu iznuđeno priznala da je ustaški režim bio zločinački, grade politiku odnosa prema zločinima koja za neslavni rezultat ima to da je i bošnjački lider Bakir Izetbegović iz Sarajeva primetio da u Hrvatskoj buja ustaški ekstremizam, iako se i sam nalazi na meti kritika od oponenata radi toga što se i u samoj Federaciji BiH školama i ulicama daju imena po ustaškim zlikovcima. Skorašnja odluka sarajevskih vlasti da jednu od osnovnih škola u tom gradu nazovu po ustaškom aktivisti i osuđenom ratnom zločincu Mustafi Busuladžiću samo je najsvežiji primer.

„I u Hrvatskoj buja ustaški ekstremizam, i Hrvati odlaze na strana ratišta poput ukrajinskog. U Jasenovcu je otkrivena spomen-ploča s nacističkim pozdravom, javnost se čudila nekim fotografijama s ekstremističkim barjacima”, uviđa Bakir Izetbegović. I bošnjački akademik Muhamed Filipović kaže: „Kitarovićeva ili oni koji vode hrvatsku politiku plaše se povratka 200.000 Srba proteranih iz Hrvatske.”

Međutim, nemalo nakon skandala sa pločom sa ustaškim natpisom u Jasenovcu Kitarovićeva je požurila da optuži Sarajevo za radikalnu islamizaciju, a Republiku Srpsku da pomaže Rusiji u hibridnom ratu.

Za akademika Filipovića tvrdnje da Rusija naoružava RS i da je to opasnost po Hrvatsku predstavljaju nonsens: „Pa nisu ni u RS idioti. Oni vode jednu politiku koja se može ne sviđati nekome, ali svakako neće voditi samoubilačku politiku.”

Primećuje da hrvatska predsednica verovatno smatra da su ovakvi istupi Evropi prihvatljivi. „Vara se u tome što ne razume da je Evropi, pre svega, stalo do dobrih odnosa sa Rusima, pa i sa Srbima, i da Evropa veoma dobro i veoma intenzivno radi da Srbi uđu u EU”, tvrdi akademik.

Hrvatski mediji, tačnije „Večernji list” objavio je potom tekst o islamizaciji i terorističkim pretnjama u BiH, čiju je verodostojnost to jest pozivanje novinara na izveštaj Sipe u pitanje doveo Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, posumnjavši da iza toga stoje možda i hrvatske obaveštajne službe.

Iz Zagreba stiže odgovor od Kitarovićeve koja iznosi još teže kvalifikacije otuživši Sarajevo da se sa ratišta takozvane Islamske države u BiH već vratilo nekoliko hiljada ratnika.

Možda je hrvatska predsednica malo i preterala sa tim brojem, nesmotreno je zamenivši sa bezbednosnim procenama o broju potencijalnih terorista u BiH pritajenih po raznim vehabijskim kampovima u FBiH, čiji broj obaveštajne službe, uključujući i OBA BiH, procenjuju na oko tri do četiri hiljade. Izetbegović, pak, primedbe iz Zagreba smatra „preuveličanim”.

Šta je bezbednosna stvarnost na terenu, mimo dnevne politike, upozoravali su mnogi svetski eksperti i institucije, među njima i Gordon Bardoš, američki stručnjak za Balkan, koji je još u maju 2007. naišao na nepobitne dokaze o upadima ekstremista u ovaj region koji će otvoriti balkanski front u svom globalnom džihadu. On je primetio i to da se nastajanje i rast militantnog islamizma na Balkanu mogu pratiti kroz život i rad pokojnog predsednika BiH Alije Izetbegovića i delo „Islamska deklaracija”.

Američki diplomata Ričard Holbruk je 2008. ocenio kako bi da nije bilo Dejtonskog sporazuma, teroristički napad 11. septembra verovatno bio isplaniran u BiH, a ne u Avganistanu.