Faktor plus: Za vanredne izbore tek svaki peti građanin

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, zajedno sa redovnim predsedničkim u ovom momentu podržava tek petina građana, odnosno 21 odsto dok su 43 procenta protiv takve odluke, a 36 je odgovorilo da ne zna da li bi ih trebalo organizovati.

Takav odnos pokazao je najnoviji „Politički barometar” za decembar 2016. agencije „Faktor plus”, čiji direktor Vladimir Pejić ističe da bi ta statistika mogla da se promeni ako bi favoriti pozvali svoje birače da glasaju za novi saziv Narodne skupštine, i učinili to izjašnjavanje izvesnijim.

Prema ovom istraživanju, veliko zanimanje građana trenutno ne vlada ni za predsedničke izbore, pa je svega 12 odsto njih za glasanje o tome ko će biti novi šef države zainteresovano u velikoj meri, 21 procenat delimično, neutralno je 27 odsto žitelja Srbije, dok je 23 procenta delimično nezainteresovano, a 17 odsto uopšte nije zainteresovano. To praktično znači da tek trećina ispitanih pokazuje neki vid interesovanja za ovo glasanje.

„Uzrok toga mogao bi da bude u činjenici da su ovi izbori još daleko”, ocenjuje Pejić, i dodaje da bi 49 odsto građana izašlo na izbore kada bi oni bili održani u nedelju, 28 ne bi, a 23 procenta ne zna.

„Faktor plus” ispitivao je i rejting predsedničkih kandidata i to u dve potencijalne verzije, jer njihova imena još nisu ozvaničena. Aleksandar Vučić jedini je koji bi imao izgleda da pobedi u prvom krugu izbora, budući da se 52 odsto ispitanih izjasnilo da bi podržalo njega.

U drugoj opciji, bez premijera, ukoliko bi naprednjaci podržali Tomislava Nikolića, aktuelni predsednik Srbije bio bi prvoplasirani u prvom krugu, ali sa 32 procenta osvojenih glasova.

„U takvoj situaciji drugi krug bio bi veoma neizvestan, ako bi se sabrali glasovi potencijalnih opozicionih kandidata koji dele biračko telo kao što su Vuk Jeremić, Saša Janković i Dragan Šutanovac”, kaže Pejić koji podseća da ni Boško Obradović ne bi dobio mali broj glasova, ali i da bi trebalo imati u vidu birače Vojislava Šešelja.

Zaključci autora istraživanja su i da je na osnovu rejtinga stranaka, izvesno da bi SNS mogao da dobije podršku veću od 50 odsto. S druge strane biračko telo opozicionog Pokreta „Dosta je bilo”, kao nove opcije, se, kako kaže, već stabilizovalo na oko sedam odsto.

U blagom, ali trajnijem porastu je broj pristalica DS-a koji prema „Političkom barometru” ima šest odsto. Vladimir Pejić ukazuje da je za partiju koja pretenduje da bude među najvećima u Srbiji to i dalje mala popularnost, ali da je donedavno ona bila ispod cenzusa i imala podršku tek nešto veću od četiri odsto.

Među partijama koje su ispod cenzusa, a njihov rezultat je izdvojen u istraživanju, Dveri su u odnosu na prošli mesec kada je PUPS za 0,1 procenat bio ispred njih, sada pretekle Partiju penzionera i imaju 3,4 odsto, dok PUPS beleži 3,2 procenta.

Istraživanje „Faktor plusa” rađeno je u periodu od 1. do 8. decembra u vidu telefonske ankete na uzorku od 1.180 ispitanika sa teritorije Srbije, bez KiM.