Od buke u glavi često ne čujemo savest

Pisac Ivana Kuzmanović (50), najčitanija autorka u oblasti popularne psihologije kod nas, prošlog utorka je u kafe-knjižari „Delfi” promovisala svoje novo delo – „Knjigu ličnih promena”. Prim. dr Anđelka Kolarević, psihijatar i psihoterapeut, kazala je da je ova knjiga pitak, ali snažan „lek”, a Slađana Milošević, međunarodno sertifikovani mentor i kouč, istakla je da je ova knjiga „pravo osveženje u moru sličnih naslova, jer je duboko utemeljena na znanju i predstavlja jasan vodič čitaocima”.

Ivana Kuzmanović je dosad objavila četiri romana i tri knjige popularne psihologije. O svom pisanju i popularnosti ima jasan stav: „Iskrenost i ljubav uvek pronalaze svoj put i upravo je to ono što me je dovelo do otvorenih srca i bliskosti s velikim brojem ljudi u zemlji i izvan nje.”

Ka čemu nas vodi ova knjiga?

„Knjiga ličnih promena” je zapravo nastavak studije o ljubavi „Od kad sam se zavolela – volim”, koja je najprodavanija knjiga u oblasti popularne psihologije kod nas. Ona pokazuje da su promene moguće i da rešenja postoje, pruža podršku u savladavanju prepreka koje se neminovno javljaju tokom procesa sazrevanja, podseća na prisutnost i snagu ljubavi, govori o važnosti opraštanja i neophodnosti upoznavanja sopstvenih i tuđih strahova. Podržana ličnim primerima, ova knjiga je podsticaj iskoraku iz kruga ponavljanja, vetar u leđa promenama koje vode ka kvalitetnijem, svesnijem i boljem životu.

Uz knjigu idu i dodaci?

Uz „Knjigu ličnih promena” ide i osamdeset kartica ličnih promena koje omogućuju duboku interakciju s knjigom, sa osamdeset tema obrađenih u njoj, podeljenih u četiri poglavlja: „Prepreke”, „Zadaci”, „Uvidi” i „Podrška”. Već samo izvlačenje kartica predstavlja komunikaciju sa nesvesnim u kojem su pohranjeni ključni odgovori i podaci za svakog čoveka, ali često teško dostupni. Na svakoj kartici napisan je broj stranice gde će čitalac pronaći objašnjenje, vežbe i uputstva za rečenice ispisane na kartici.

Šta je ispisano u vašem srcu?

Svi tragovi mog života, od nestašnog deteta, do buntovnog tinejdžera. Tada su to nazivali samovoljom, ja sada verujem da je u pitanju samosvojnost. Gimnaziju sam završila sa sedamnaest godina. Potom me je u Njujork „pozvao” Frenk Sinatra kroz reči pesme „Ko uspe u Njujorku može uspeti bilo gde”. Otišla sam sama, željna izazova i radila kao konobarica, manekenka, učiteljica joge… Ponekad bez centa u džepu, nekad u društvu američkog džet-seta. Zatim sam u Beogradu bila članica pevačke grupe „Aska”. Diplomirala sam na Pravnom fakultetu u Beogradu, a pevačku karijeru, nakon dvadeset godina, okončala kao član dua „Latino”. Osnivač sam susreta „Po meri srca”. To su razgovori o ljubavi. Živim u Beogradu u braku s Narcisom i imamo sina Filipa (4). U svemu ovome na svojoj strani sam imala božju pomoć, upornost i – hrabrost.

Šta vam je važno u braku?

Moja razmišljanja o braku lišena su mladalačke romantike. Za brak je važna dobra komunikacija jer ljudi koji ne razgovaraju, počinju da se otuđuju. Važna su zajednička interesovanja, slični sistemi vrednosti, ali i sloboda i poverenje. Mnogo doprinose humor i vedrina i volja da se prepreke zajednički prelaze.

Šta vas motiviše da pišete?

Sva moja iskustva. Sigurna sam da na taj način pomažem i sebi i drugima. Kažu da je doprinošenje opštem dobru jedna od šest osnovnih potreba čoveka, a da znanje umire ako se ne deli.

Ko su vaši pisci?

Tomas Man, Herman Hese, Mika Antić, Antoan de Sent Egziperi, Irvin Jalom i – Ivan Tokin.

Šta vas vodi kroz život?

Intuicija, vera, čulna izoštrenost da prepoznam i iskrenost da prepoznato artikulišem u osećanje bilo da je pozitivno ili negativno, jer to je ionako relativno. Um često bira put, a svest opominje ako skrenem s puta. U duši svih ljudi postoji savest koja opominje kad sagrešimo. Samo što je od buke u glavi, veoma često, ne čujemo.

Šta najgore o sebi mislite, a šta najbolje?

Osobine koje želim da promenim – menjam. One koje ne menjam ili volim, ili još nije sazreo trenutak da ih menjam. O sebi ne mislim ni dobro ni loše. Sebe volim i konačno prihvatam onakvu kakva sam. „Rastem”, učim, menjam se, nisam isključiva ni u čemu, grešim, ispravljam, ustajem i padam. Kao i svi. Međutim, ono što je meni najvažnije jeste da tuđe mišljenje i tuđa očekivanja više nemaju uticaj na to.

Po čemu vrednujete ljude?

Ljude više ne procenjujem, ne ocenjujem i ne sudim im – a to su sve oblici vrednovanja jer vrednovanje može da bude pozitivno i negativno. Ljude prihvatam onakve kakvi su. To naravno ne znači da ću sa svima biti u odnosima, jer je za odnos potrebno mnogo više od ljubavi i prihvatanja.

Šta radi strast?

Nešto stvara, nešto razara. Zavisi ka čemu je usmerena i zavisi od značenja reči strast. Nekada je to sinonim za radost življenja i posvećenost, a drugi put asocira na stradanje usled prejakih emocija!

Koja je vaša ideja o savršenoj sreći?

Da savršena sreća ne postoji. A na pitanje šta je sreća, mogu da kažem: sposobnost da prihvatimo i da se nosimo sa svim životnim situacijama – i prijatnim i neprijatnim, da nam je udobno u svojoj koži, da nam je mir u duši i ljubav u srcu, ali i da smo prepušteni i ispunjeni verom!

Ko je ili šta je najveća ljubav vašeg života?

Moj suprug kaže: „Blago ženama – one sebi mogu da rode ljubav svog života!”

Umetnost je prepoznati lepotu u svemu

Koliko cenite lepotu?

Što se fizičke lepote tiče, verujem da „duša pušta boje”, mada naravno i kozmetika čini čuda. Volim da izgledam lepo i zadovoljna sam svojim izgledom, sada više nego ikada pre, jer to više ne zavisi od tuđih ukusa. Umetnost je prepoznati lepotu u svemu.