Srpska sedmica na evropskom lotou

Da li će Srbija na evropskom lotou u utorak izvući „sedmicu”?

Ukoliko u tome uspe, to će značiti da je, uz ranije četiri otvorena poglavlja u pregovorima sa EU, otvorila i novi paket sa još tri poglavlja: pet – o javnim nabavkama, 25 – o nauci, i 26 – o obrazovanju.

Neizvesno je do samog kraja, kao što je, uostalom, uvek bilo i u svim završnicama ranijih prelomnih trenutaka naše evrointegracije. Nesporna je saglasnost svih zemalja članica EU za Poglavlje pet, nema primedbi na otvaranje Poglavlja 25, ali je još otvoreno pitanje da li će Srbija do međuvladine konferencije dobiti i „zelena svetla” za otvaranje Poglavlja 26.

Poznato je, inače, da Poglavlje pet – koje će, gle slučajnosti, biti otvoreno i kao peto po redu – izaziva posebnu pažnju, ne samo EU, već i građana, jer je reč o sistemu u kojem se obrće veliki novac. O poglavlju o javnim nabavkama Hrvatska je pregovarala čak godinu i po, dok ga Crna Gora nije zatvorila ni posle tri godine.

Uprkos svemu, Aleksandar Bratković, koordinator radne grupe za Poglavlje pet Nacionalnog konventa o EU, smatra da bi Srbija tu oblast mogla relativno brzo da zatvori, pod uslovom da se zakoni primenjuju.

„Kod nas postoji Uprava za javne nabavke i naš zakon prilično može da prati standarde EU, ali je pitanje njihove primene i kapaciteta onih koji se staraju o sprovođenju javnih nabavki”, objašnjava, i dodaje da su ljudski resursi u tim institucijama ograničeni Zakonom o zabrani zapošljavanja i da je Državna revizorska institucija, koja sada počinje da se bavi analizom svrsishodnosti javnih nabavki, novina.

„Evropske zemlje ne vode samo računa o tome da cena nabavki bude najniža, već i da se za tu najnižu cenu dobije određeni kvalitet”, ukazuje Bratković. Ističe i da civilni sektor u ovoj oblasti čeka mnogo posla, budući da nema dovoljno ni građanskih nadzornika sprovođenja javnih finansija, kao i da bi interna revizija u institucijama koje se bave javnim nabavkama trebalo da povede više računa o isplativosti, „da kad nešto kupujemo za javna sredstva to kupujemo kao za sebe”.

Kad je reč o poglavljima o nauci i o obrazovanju, ona nisu toliko zahtevna, pa bi se moglo reći da Srbija, sve i da ih sada ne otvori, ne gubi baš mnogo. I Hrvatska i Crna Gora otvorile su ih i zatvorile istog dana, jer u tim oblastima nema mnogo evropskog pravnog nasleđa koje treba preuzeti u domaće zakonodavstvo.

Posla, međutim, i te kako ima, kad je reč o Poglavlju 35, o Kosovu, s kojim je Srbija startovala u decembru prošle godine, i u Poglavlju 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, od jula ove godine. Koliko je tu dosad urađeno?

Dragan Popović, koordinator radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa i direktor Centra za praktičnu politiku, najpre ističe da je prilično teško oceniti postignuto, jer je poglavlje o Kosovu specifično, u njemu nema jasnih merila.

Zatim, kaže da postoje zastoji – za koje, naravno, nije odgovorna samo Srbija, već i Kosovo – koji su ponekad prilično neshvatljivi, kao što je, recimo, onaj u vezi sa registracijom srpskih preduzeća na Kosovu.

„Praktično, osim sporazuma o katastru i u većem delu o policiji, svi ostali sporazumi ili kasne ili se ne primenjuju onako kako su dogovoreni”, sumira naš sagovornik.

Podsetimo, mnoge članice Unije smatraju da je dogovorom o pravosuđu i telekomunikacijama u dijalogu Beograda i Prištine učinjen bitan korak napred u normalizaciji odnosa dve strane, te da je to bitan elemenat za napredovanje u evropskoj integraciji Srbije.

Složivši se s tom ocenom, Popović kaže i da ti dogovori ne bi bili toliko važni da se ostalo primenjuje. „Ali kad u ovoj godini imate ogroman zaostatak i maltene potpunu blokadu celog procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova, onda ovo deluje kao veoma veliki pomak napred, posebno sporazum o telekomunikacijama”, misli on.

Odgovarajući na pitanje o dosadašnjem učinku pregovora u poglavlju 23 (letos otvoreno uz poglavlje 24, o pravdi, slobodi i bezbednosti), Milan Antonijević, koordinator radne grupe za ovo poglavlje Nacionalnog konventa o EU, ističe: „Ne možemo reći da je Srbija trčala, ali nije ni stajala. Neke stvari jesu započete, ali je još mnogo šta ostalo da se uradi”.

Podseća da nisu doneti neki predviđeni zakoni, ali ni podzakonski akta. Tu je, kaže, i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji će građanima omogućiti da imaju pristup pravdi na višem nivou, a rok za njegovo donošenje je bio kraj 2015.

Antonijević posebno naglašava i da je već trebalo da vidimo prve znake rada na izmeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. „Ako 2017. želite da donesete određene izmene Ustava, rasprava je morala da počne još u toku ove godine, da se jasnije daju smernice šta će se menjati u pravosuđu”.

I on ističe da pregovori sa EU nisu samo donošenje akata u skladu sa evropskim zakonodavstvom i najboljim praksama, već mnogo više njihova primena.

„Poglavlje 23 se prvo otvara i poslednje zatvara zato što EU želi da zna da pored sebe ima državu koja je sposobna ne samo da usvaja propise, nego i da ih i sprovodi i da u dužem periodu bude stabilna”, podvlači Antonijević, u uverenju da nam EU tu „neće dugo gledati kroz prste”.