Ko će prvi stići na Mars

Na TV kanalu „Nacionalna geografija” u toku je mini-serija o tome kako bi moglo da izgleda osvajanje Crvene planete, jedan u nizu medijskih projekata s tom temom, samo što su ovog puta autori uvereni da će njihova vizija relativno brzo da se ostvari.

Kako kaže producent Džastin Vilkis, dovoljno je ljudi koji o Marsu pričaju, razmišljaju i sanjaju, a sada konačno ima i onih koji imaju novca da nešto preduzmu.

Pri tom je mislio na milijardera Ilona Maska, osnivača kompanije „Spejs iks”, koji je uveren da će za 50 ili 100 godina na Crvenoj planeti postojati održiva kolonija od milion ljudi. Da bi se to ostvarilo, neophodna im je podrška američke agencije NASA, jer njeni naučnici rade na tehnologijama kako da ljudi prežive kada ih Mask prebaci svojim moćnim raketama.

Tako se sve vraća na teren politike i dalje borbe za osvajanje svemira. Međutim, kada je reč o istraživanju Marsa s ljudskom posadom, nijedna zemlja neće moći sama da se upusti u taj poduhvat, uveren je aeronautički inženjer Robert Braun, profesor Univerziteta u Koloradu.

Toga su svesni i Rusi, iako je prva žena kosmonaut Valentina Tereškova (79) izjavila nedavno kako veruje da će Rusija prva poslati čoveka na Mars i da bi bila spremna da lično sedne u šatl da nije u tim godinama.

„Verujem da ćemo biti prvi na Marsu. Gledajte, koriste sankcije protiv nas, ali Amerikanci lete na našim svemirskim letelicama, uz pomoć naših raketa”, rekla je Tereškova na jednom skupu.

Međutim, Igor Mitrofanov iz Ruskog instituta za svemirska istraživanja izjavio je u utorak da su udruženi napori najbolji put ka uspehu, imajući u vidu ogromne finansijske troškove i tehnološke zahteve misije na Mars s ljudskom posadom.

U zajedničkom poduhvatu „Egzo Mars” Evropa i Rusija nastoje da pošalju istraživački rover za pet-šest godina, ali prvi deo misije bio je samo delimično uspešan. Dok se orbiter dobro pozicionirao i počeo prva ispitivanja, sonda „Skjapareli” nije uspela da se spusti na tlo nama najbliže planete. Ruski naučnici svesni su da će izazovi u osvajanju Marsa biti još veći.

„Let s ljudskom posadom nije lak zadatak. Po mojoj proceni tehnički ćemo biti spremni da ga izvedemo između 2040. i 2050. godine. Ta marsovska ekspedicija verovatno će biti izvedena na bazi udruženih međunarodnih napora”, rekao je Mitrofanov za Itar-Tas.

Neke elemente misije Rusija bi mogla da testira u svom lunarnom programu s ljudskom posadom koji se očekuje posle 2030. godine. Rusija je inače smanjila izdvajanja za druge svemirske projekte, pa je izjava Mitrofanova dočekana kao ohrabrujući znak. U avgustu je Roskosmos objavio da planira da smanji broj kosmonauta na međunarodnoj svemirskoj stanici sa tri na dva.

Pored saradnje sa Evropljanima, Rusija ne isključuje ni druge partnere. Početkom godine pokazala je interesovanje da sa Indijom radi na osvajanju Marsa. Indijski svemirski program „Isro” četvrti je u svetu posle Nase, evropske Ese i Roskosmosa lansirao svemirsku opservatoriju (u septembru 2014). Indija čak i ima i marsovskog orbitera, što je neuobičajeno dostignuće za tako mlad svemirski program.

Ilon Mask i njegov „Spejs iks” imaju ambiciozne planove da pošalju čoveka na Crvenu planetu do 2025. godine. NASA je prošlog oktobra objavila zvanični plan za istraživanje i kolonizaciju Marsa i prema tom planu misije s ljudskom posadom predviđene su za tridesete godine ovog veka. Ali to je bilo za vreme Baraka Obame, a sada svi osluškuju signale tranzicionog tima novoizabranog predsednika.

„Tramp želi da Amerika ponovo bude velika. Nema boljeg načina da pokaže veličinu od ambicioznog svemirskog programa, a nijedan nije ambiciozniji od slanja čoveka na Mars”, kaže američkog profesor Braun, koji je kratko vreme radio i kao glavni tehnolog Nase.

Rusija pravi sajber kosmonauta i raketu za Mesec

Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je dao rok istraživačima u svemirskom programu da u narednih 15 godina slete na Mesec. Kao jedan od koraka u pravcu izgradnje tzv. lunarnih sela na jedinom zemljinom prirodnom satelitu ovih dana je predstavljen prvi ruski sajber kosmonaut. „Fjodor ” može da hoda, puzi, koristi alat i podiže teške stvari i to sve bez svemirskog odela, rekao je Putinov zamenik Dmitrij Rogozin, najavljujući da će sajber kosmonaut debitovati u svemiru za pet godina na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).

Kasnije će robot visok 180 centimetara i težak oko 160 kilograma pomagati u formiranju baza na Mesecu, a možda i na drugim planetama.

Rogozin je rekao da je rat u Siriji pokazao koliko su roboti važni u komplikovanom okruženju. Oni će u nekim zadacima zamenjivati kosmonaute, čiji jedan sat svemirske šetnje košta između dva i četiri miliona dolara.

Od maja se priča da Rusija planira da napravi veoma moćnu svemirsku raketu, a Rogozin je pre desetak dana rekao da se po nalogu predsednika Putina pokreće projekat super snažne rakete koja bi bila ključna u realizaciji planova da se na Mesecu izgradi istraživačka stanica sa 12 osoba. Raketa bi pokretala šatl koji bi prevozio kosmonaute od MSS do Meseca i potencijalno do Marsa, a pravi je Putinu bliska kompanija „Energija”.

„Rusija poziva evropsku i američku svemirsku agenciju da zajedno grade modul za sletanje na Mesec”, rekao je za Itar-Tas Vladimir Solncev, direktor ove kompanije.