Poglavlja EU: povratak zapadnom Balkanu?

Odlučnost Nemačke i još nekih država da, u uslovima „zamora“ od proširenja i nepostojanja punog konsenzusa svih članica EU, podrži otvaranje tri nova poglavlja (5, 25 i 26) u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, ukazuje na neke dublje geostrateške interese. Za Nemačku, lokomotivu EU, oni su pre svega u vezi sa strategijom konsolidacije i izlaskom unije iz kriza i rizika s kojima se suočava. Drugi se tiču aktuelnog geopolitičkog konteksta koji se odnosi na region „zapadnog Balkana“ i Srbije. Treći su u vezi sa širom generalnom strategijom koju transatlantska alijansa sprovodi na ovom prostoru. Sve to ne umanjuje značaj činjenice da je o otvaranju poglavlja 5 već obezbeđena puna saglasnost članica EU preko potvrde da je počela primena sporazuma Beograd–Priština o telekomunikacijama, što je od letos bio uslov za otvaranje tog poglavlja.

Produžena kriza evrozone, „bregzit“ i novi trendovi na toj osnovi, otvorena institucionalna pitanja, izbeglički kontekst itd. zahtevaju hitnu konsolidaciju i novu sveobuhvatnu strategiju za EU. Neke od ključnih politika unije se već preispituju. Među njima je i do sada najuspešnija politika proširenja. Istočni pravac kroz politiku istočnog partnerstva je praktično napušten. Razvoj na tom pravcu: ukrajinska kriza, odsustvo promena u Belorusiji, Gruziji i Jermeniji, poraz kandidata EU na predsedničkim izborima u Moldaviji, tome uverljivo doprinose. Zalaganje nekih članica da se po svaku cenu odobri vizna liberalizacija Ukrajini i Gruziji pokušaj je da se taj pravac po svaku cenu održi. Mediteranski pravac (francuski predlog – zemlje Magreba) je već ranije napušten, a sada je dobio sasvim drugu strateško-bezbednosnu dimenziju. U igri je, dakle, ostao „zapadni Balkan“ koji nudi prostor za novu afirmaciju važne i doskoro najuspešnije – politike proširenja, kao kontrabalans centrifugalnim tendencijama.

Nova geopolitička situacija s povratkom ruskog faktora, odmeravanja na relaciji Vašington–Moskva, prodor Kine u EU prostor – poseban su geopolitički izazov za ukupnu ulogu unije. U tom smislu, jačanje njenih pozicija daljim strateškim i institucionalnim privlačenjem „slobodnog“ prostora u njenom trbuhu koji čini „zapadni Balkan“ predstavlja prvorazredni interes i motiv za aktivno delovanje. Imajući u vidu položaj Srbije i njen uticaj na kretanja u tom prostoru, aktivno postavljanje prema njoj u već pomenutom kontekstu samo se po sebi nameće kao interes u direktnoj funkciji strategije za novu geopolitičku afirmaciju EU. Aktivna uloga Nemačke se podrazumeva.

Kad je reč o interesima Srbije, njih u prvom redu određuje nova dinamika u pristupnim pregovorima, kao potvrda opravdanosti zacrtanog strateškog političkog cilja aktuelne vladajuće većine. Tu je zatim verifikacija ostvarenih rezultata na ekonomsko-finansijskom planu, u razvoju odnosa u regionu, u tempu normalizacije Beograd–Priština i politike prema izbegličkoj krizi. Najzad, poseban interes predstavlja mogućnost koja se otvara time da se i uz instrumente EU (obaveze iz poglavlja 23 i 24 i dr.) ubrza proces reformi ključnih institucija sistema (pravosuđe, uprava) i ostvari vladavina prava i funkcija pravne države.

*Diplomata u penziji