Saobraćajke do sada odnele 91 život

U prvih deset dana decembra u saobraćajnim nesrećama poginule su dve osobe, dok je od početka godine do kraja novembra smrtno stradao 91 sugrađanin. Po broju nastradalih ostaće zabeležena pretposlednja nedelja novembra, u toku koje je poginulo šest pešaka, vozača i putnika.

– Ove godine u novembru je poginulo 11 pešaka i vozača, dve osobe više nego istog meseca 2015. godine. Najgore je bilo 21. novembra kada su smrtno stradale tri osobe i preminula jedna devojka ranije povređena. Na Ibarskoj magistrali u Meljaku poginula je žena koja je van pešačkog prelaza pretrčavala kolovoz, na sličan način nastradao je i pešak u Stublinama, dok je u Pinosavi poginuo motociklista koji je sleteo sa dvotočkaša i udario u betonsku ogradu – kaže Dragan Bogosavac, načelnik Uprave saobraćajne policije za Beograd.

Dan kasnije poginula je radnica Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović” kada je preko pune linije prelazila Ibarsku magistralu nedaleko od skretanja za Sremčicu.

– Ova „crna serija” zapečaćena je kada je u Dudovici poginuo tridesetogodišnji vozač „juga” koji je udario u „pasat” sa dvoje putnika koji su povređeni. Ukupno je tada za 24 časa poginulo pet osoba. Toliki broj ljudi poginuo je za ceo juli mesec – ističe Bogosavac. On napominje da je ove godine poginuo manji broj sugrađana u odnosu na prošlu. Lane su od od početka godine do kraja novembra poginule 94 osobe, a 2015. je inače i godina u kojoj je zabeležen najmanji broj smrtno stradalih u saobraćaju u poslednje tri i po decenije.

– Statistike pokazuju da je već godinama unazad broj saobraćajnih nesreća sa stradalim veći u drugoj polovini godine. Za prvih šest meseci 2016. poginula je 41 osoba, a u drugoj polovini 50. Slična situacija je bila i prošle godine, kada je u prvoj polovini stradalo 39 osoba, a u drugoj 62, ali i decenijama unazad. Primera radi 2000. godine u prvih šest meseci poginulo je 95 vozača i pešaka, a u drugih 118 – objašnjava Bogosavac i ističe da ima nekoliko razloga zbog kojih se broj nesreća povećava od avgusta do decembra.

(Foto Darko Ćirkov)

– U oktobru, novembru i decembru kreće hladnije vreme zbog čega pešaci počinju da nose jakne, kape, kapuljače. To utiče i na ponašanje u saobraćaju, jer pešaci slabije čuju, a imaju i ograničen vidokrug. Ranije se smrkava, a kasnije sviće, tako da je taj deo dana kada ima prirodnog svetla kraći nego leti. Osim toga, nose tamniju odeću, pa ih je teže primetiti, naročito kada krenu magle, kiše, sneg... Iako nije zakonom propisano, preporučivo je da jedan deo odeće pešaka bude svetao, odnosno da bar nešto na odeći sija kao na dečijim jaknama i rančevima – ističe Bogosavac.

U ovom vremenskom periodu nepovoljniji su i uslovi na putu, asfalt je hladniji, zbog čega je obavezno korišćenje zimskih pneumatika.

– Ne koriste se zimske gume samo kada na ulici ima poledice, leda i snega. One su predviđene čim se temperatura spusti ispod sedam stepeni, jer se prilagođavaju karakteristikama asfalta. Ukoliko je temperatura ispod sedam stepeni, a na vozilu su letnje gume, zaustavni put automobila je mnogo veći – kaže Bogosavac i apeluje i na pešake i na vozače da budu što oprezniji jer ide i vreme slava, novogodišnjih i božićnih praznika.