Izetbegović: Predsednik Suda BiH mora biti Bošnjak

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Dok se predsednica Suda BiH Meddžida Kreso, koja je tu funkciju obavljala punih 12 godina, priprema da za dva dana dužnost preda nasledniku, iz bošnjačkih političkih krugova upozoravaju da na tom mestu i dalje mora biti samo Bošnjak. U izbor novog čelnika najviše pravosudne institucije u BiH, kojom nikada nije rukovodio Srbin, prvi se umešao bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, a potom i kompletno rukovodstvo  njegove Stranke demokratske akcije (SDA).

Izetbegovićevu izjavu da za „predsednika Suda BiH ponovo  mora biti imenovan kandidat iz reda bošnjačkog naroda”, Milan Tegeltija, predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta  BiH (VSTS), koji odlučuje o izboru novog predsednika tog suda, vidi kao „pritisak” na rad institucije kojom on rukovodi. „Lobistima” poručuje da će procedura izbora biti sprovedena u skladu sa zakonom i da će, od sedam kandidata koliko ih se prijavilo na konkurs, biti izabran, isključivo, najbolji.

Napomenuvši da „ne želi da se upušta ni u kakve političke prepirke”, Tegeltija je u izjavi za medije, ipak, obesmislio ključni stav Bošnjaka, koji je ove subote podržao i Glavni odbor SDA „da  je prema trenutnoj zastupljenosti konstitutivnih naroda neophodno imenovati predsednika suda iz reda bošnjačkog naroda”.

 „Ne postoji nikakav nacionalni ključ, ne postoji nikakva zakonska , a ni ustavna odredba koja nalaže da bilo koja od nacionalnosti mora biti na  nekoj funkciji. Dakle, ne postoji neki nacionalni raspored funkcija, može da bude izabran iz reda bilo kojeg konstitutivnog naroda i iz reda ostalih”, objasnio je Tegeltija.

Iako  sa zakonskog stanovišta nema mesta za bilo kakve dileme, Glavni odbor SDA je u subotu usvojio i zaključak kojim „zahteva” od VSTS da prilikom imenovanja novog predsednika Suda BiH  poštuje zakon i da osigura proporcionalnu zastupljenost konstitutivnih naroda.

„Pozicija predsednika Suda BiH pripada Bošnjacima iz razloga da bi se osigurala zakonska proporcionalnost konstitutivnih naroda. Svaki drugi pristup bio bi protivzakonit i ponižavajući za bošnjački narod”, izjavio je Halid Genjac, predsednik Glavnog odbora SDA.

Na konkurs za predsednika Suda BiH prijavili su se sudije Branko Perić, Izo Tankić, Ranko Debevac, Mira Smajlović i Tihomir Lukes, te tužilac Tužilaštva BiH Ismet Šuškić i glavna tužiteljka Tužilaštva Kantona Sarajevo Dalida Burzić.

Zakon o Sudu BiH proglasio je u novembru 2000. godine bivši visoki predstavnik u BiH Voflgang Petrič, a osam meseci kasnije  usvojio ga je i Parlament BiH. Početkom maja 2002. godine sud je počeo i zvanično da radi.