Regionalna liga je samo za „velike"

Sa Italijanom Frankom Barezijem bio je preteča današnjim najboljim svetskim defanzivcima, Serhiju Ramosu, Maskeranu. Marko Elzner, dugogodišnji fudbaler ljubljanske Olimpije, Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, nije bio visok poput današnjih štopera, ali je sa svojih 175 santimetara umeo da skoči „nebom pod blake”. Imao je sjajnu i prefinjenu tehniku, odličan pas, dugu loptu. Jednom rečju, bez njega se u to vreme nije mogla ni zamisliti Zvezdina a ni jugoslovenska odbrana. Danas Marko živi u Ljubljani gde pomno prati trenerski rad sina Luke, koji je posle Domžala, preuzeo klupu Olimpije. Naravno, i drugi sin Rok je u profesionalnim fudbalskim vodama a izgleda da će tim putem krenuti i unuci...

Šta danas radi jedan od najboljih centarhalfova koje je ikada imala Crvena zvezda?

– Živim i radim sa porodicom u Ljubljani. Moj glavni zadatak je da savetujem sina Luku, koji se opredelio za trenerski poziv. Dobro je radio u Domžalama, a ja kao i svaki veteran, pratim njegov razvoj. Na dobrom je putu. Uglavnom, aktivan sam, često gledam utakmice...

Koliko pratite dešavanja u ligama nekadašnje Jugoslavije?

– Pratim sva fudbalska dešavanja na Balkanu. Mogu slobodno da kažem da sam dobro upućen. Posebno pratim slovenačku, hrvatsku i srpsku ligu u fudbalu.

Pune četiri sezone ste nosili dres Crvene zvezde. Koliko pratite šta se dešava u vašem nekadašnjem klubu?

– Ne mogu da kažem da sam upućen sto posto, ali, znam dobro sa kakvim poteškoćama se danas nosi ne samo Zvezda, već i ostali klubovi. Ove godine sam bio na „Marakani”,  kad god sam u Beogradu obavezno odem do mog kluba. Viđam se i čujem sa Draganom Džajićem, Vojom Lalatovićem, meni dragim ljudima. Popsebno sam vezan za Dragana Džajića, koji je mnogo uradio za Zvezdu.

Šta mislite o Regionalnoj ligi u fudbalu, koja će sasvim izvesno krenuti na jesen 2018. godine?

– Ta buduća liga koja bi ponovo okupila klubove sa prostora bivše Jugoslavije je po mom mišljenju jedino dobra za velike klubove. Šta će biti ako se u njoj takmiče Olimpija, Maribor, Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk, Vardar, Sarajevo..,  Pitam se šta će biti sa ostalim ekipama, kakva sudbina, konkretno u Sloveniji čeka klubove poput Celja, Gorice, Velenja, Kopra. Mislim da bi to bio korak unazad. Sigurno je da bi u Regionalnoj ligi prosperirali Zvezda, Partizan, Dinamo...

Uefa je nedavno dobila novog predsednika, Slovenca Aleksandra Čeferina. Šta možete da nam kažete o njemu?

–Znamo se veoma dobro, on je čovek fudbala. Još uvek rekreativno igra mali fudbal, znam da Aleksandar voli i živi za fudbal iako je po profesiji advokat. Činjenica je da je evropski fudbal zašao u finanijske probleme. Imajući u vidu da je na čelu Uefe došao pravnik, neko ko je čista ličnost, mislim da je i zbog toga Aleksanar dobio određene bodove. On je čist čovek, pravi čovek u ovom vremenu. Jer ne treba zaboraviti da ima dosta problema, ali verujem da će vrlo brzo uspeti da napraviti red u organizaciji.

Vaš sin Luka je nedavno imenovan za glavnog trenera Olimpije?

–  Sa dosta uspeha, pune tri i po godine je  predvodio Domžale, nedavnmo je preuzeo Olimpiju iz Ljubljane. Mi smo fudbalska porodica i brat Branko i pokojni otac uvek su bili u fudbalu. I drugi sin Rok je u profesionalnim vodama, igrao je u Nemačkoj, Norveškoj, u Kuvajtu, sada je trenutno u Kini...

Da li Olimpija može da se vrati u sam vrh slovenačkog fudbala, s obzirom na dugogodišnju domanaciju Maribora?

– Verujem da može i hoće. Olimpija danas ima stabilnu finansijsku situaciju zahvaljujući gosodinu Milanu Mandariću, novom vlasniku. U klub se pre dva meseca ponovo kao sportski direktor vratio Ranko Stojić. Sledi jedno prečišćavanje tima na zimu, a želja je da Olimpija ponovo bude šampion, i da igra kvalifikacije za Ligu šampiona.

Koja Vam je najdraža utakmica u dresu Crvene zvezde?

– Najradije se sećam utakmice protiv Reala u Beogradu 1986. godine. Tada smo ih u četvrtfinalu Lige šampiona savladali sa 4:2.

A u dresu reprezentacije?

– Znam da mi je najgora bila protiv Engleske kada smo izgubili sa 4:1, loše sam igrao. Utakmice sa Englezima su uvek bile interesantne. Sećam se da smo dobro odigrali na Vembliju iako smo poraženi sa 2:0 tada je napad domaćina predvodio Gari Lineker. Ali, Zlatko Vujović se ispromašivao. U najlepšem sećanju su i utakmice na Olimpijadi u Los Anđelesu..

Marko ne krije da se često čuje sa Zlatkom Vujovićem, Mehmedom Baždarevićem, Farukom Hadžibegićem, Tomislavom Ivkovićem, Robertom Prosinečkim. Po njemu bila je to jedna od najjačih liga u Evropi.

– Ne krijem da bi i sada bila interesantna, ali često se pitam, s obzirom na puno nerešenih pitanja: U kakvoj formi bi se igrala, ko bi igrao u Ligi šampiona, Ligi Evrope. Kako bi izgledala nacinalna prbvenstva, da li je to uopšte moguće....

Važna uloga štopera

Igrali ste u odbrani, međutim u poslednje dve decenije promenila su se i shvatanja fudbala...

– Kada je reč o štroperima  znam da se danas gleda i visina i čvrstina. Ali, savremeni fudbal će, siguran sam ići u drugom pravcu. Samtram da će se igra svakog tima ubuduće zasnivati od štopera ili centralnih bekova. Uopstalom, to danas čine i Barselona sa Maskeranom, Real sa Ramosom...Nisam bio selektor KambodžeU bogatoj biografiji stoji da ste između ostalog bili i selektor reprezentacije Kambodže.

– To je obična novinarska izmišljotina. Nikada nisam bio selektor. Nisam bio ni trener, kaže Marko Elzner.