Sa „Prokopa" i do Niša i Lapova

Dejan Aleksić

13. 12. 2016. 18:15

Градња приступних путева из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића требало би да буде завршена у мају 2017. године (Фото А. Васиљевић)

Nova železnička stanica „Beograd centar” još nema staničnu zgradu i odgovarajuće pristupne saobraćajnice, ali polako postaje važno saobraćajno čvorište u prestonici. Da nisu bez osnova najave ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović iz februara ove godine o preseljenju putničkog železničkog saobraćaja iz Savskog amfiteatra u „Prokop”, potvrđuje novi red vožnje „Srbija voza”.

Neprijatno iznenađenje za putnike

Mnoge putnike iz Beograda koji su minulog petka kupili povratnu vikend kartu za putnički voz za Novi Sad u nedelju je dočekalo neprijatno iznenađenje. Tu kartu mogli su da iskoriste za povratak samo uz doplatu za brzi voz. Jer novim redom vožnje, koji je stupio baš u nedelju, od Beograda do Novog Sada, ukinuti su svi putnički vozovi (do sada najjeftinija kategorija voza). Mnogi putnici požalili su se da im u petak na stanici u Beogradu niko to nije stavio do znanja prilikom kupovine povratne karte.

Redom vožnje, koji je stupio na snagu u nedelju, sa stanice „Beograd centar” uvedeni su polasci za Lapovo, Niš i Zemun, kao i dodatni broj linija ka Novom Sadu i Šidu, gradovima koji su prethodnih meseci prvi dobili polaske sa „Prokopa”. Sa nove železničke stanice, čiji je sređeni peronski deo otvoren u januaru, polaziće ubuduće po 14 kompozicija putničkih i brzih vozova. Šest polazaka je ka Novom Sadu, četiri ka Šidu, tri ka Nišu, dok je po jedan ka Lapovu i Zemunu. U „Prokopu” će ubuduće završavati putovanje sedam kompozicija iz Novog Sada, po tri iz Šida i Niša i jedna iz Zemuna.

Da bi se od železničkog saobraćaja u potpunosti rasteretio Savski amfiteatar, na čijem području će se graditi „Beograd na vodi”, sa Glavne železničke stanice u „Prokop” treba prebaciti još 23 polaska i isto toliko dolaska međunarodnih i međugradskih vozova.

Da bi se od železničkog saobraćaja u potpunosti rasteretio Savski amfiteatar sa Glavne železničke stanice, u „Prokop” treba prebaciti još 23 polaska i isto toliko dolaska međunarodnih i međugradskih vozova

Veliki posao je do sada urađen, ako se zna da je pre stupanja novog reda vožnje sa „Prokopa” polazilo svega pet vozova ka drugim gradovima, a sa Glavne železničke stanice čak 40. Ali, kako se početak gradnje stanične zgrade na „Prokopu” još ni ne nazire, a nije kompletno završeno ni oko 9.000 kvadrata ploče na kojoj će se zgrada graditi, mala je verovatnoća da će sav putnički saobraćaj biti prebačen u „Beograd centar” do februara, što je kao rok najavljeno početkom ove godine.

Poziv za gradnju komercijalnih sadržaja i stanične zgrade na ploči iznad peronskog dela u septembru je upućen investitorima. Zainteresovanost je, prema nezvaničnim informacijama, pokazalo više investitora, među kojima i Danci i Holanđani.

Veza sa stanicom

Trenutna veza stanice sa javnim prevozom i nije tako loša, makar kada je reč o povezanosti sa starim delom grada. Do nje trenutno idu autobusi 36 i 34, a nedaleko od stanice zaustavljaju se i trolejbusi 40 i 41, što znači da je povezana sa Banjicom, Zvezdarom, Studentskim trgom, Glavnom železničkom stanicom, Rakovicom i Slavijom.
Direktna autobuska veza jedino ne postoji sa gradskim opštinama sa druge strane Save i Dunava.

Osim priče o zgradi, još nije ispunjen ni drugi uslov za potpuno osposobljavanje stanice, a to je gradnja pristupnih saobraćajnica do „Prokopa”. Gradnja pristupnih puteva iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića počela je letos i ako ne bude neplaniranih odlaganja oni će biti gotovi u maju. Kada grupa izvođača koju predvodi „Štrabag” završi ove radove, gornji stanični trg preko nove saobraćajnice biće povezan sa postojećom saobraćajnom mrežom i javnim gradskim prevozom. Tender za pristupne saobraćajnice iz pravca niškog autoputa, za razliku od ovoga, biće naknadno raspisan jer se na tom potesu trenutno obavlja eksproprijacija.

Kada se sve sabere i oduzme, Prokop” bi u punom sjaju mogao da bude najranije 2019. godine, što je kao okvirni rok nedavno istakao i gradonačelnik Siniša Mali.