Dugovi „Energetike" lede Kragujevčane

Kragujevac – Preti li Kragujevčanima smrzavanje već u januaru? Na kotlove gradske toplane „Energetike” priključeno je 22.000 domaćinstava, škole, obdaništa, ustanove, gotovo celokupna gradska privreda, a ovo preduzeće se suočava sa dugom od gotovo 12 milijardi dinara koji ne može da vrati bez pomoći države. Najproblematičniji je dug prema „Srbijagasu” od oko 900 miliona dinara, koji će, bar kako sada stvari stoje, morati da se izmiri najkasnije do 5. januara naredne godine, ali je veliko pitanje može li država uopšte pomoći kragujevačkoj „Energetici”, ako se zna da MMF i Svetska banka traže da se javni bilansi konačno raščiste.

– Ima više modela kako da se sanira ovaj problem, a najprihvatljivije i za nas najbolje rešenje bi bilo kada bi dug prema javnim preduzećima država konvertovala u svoj kapital. Postoji i drugi način, a to je partnerstvo privatnog i javnog sektora, s tim da bi privatna firma, kao manjinski vlasnik, imala obavezu da investira u novu tehnologiju. Poenta je da se smanje visoki troškovi proizvodnje toplotne energije – objašnjava direktor „Energetike” Milan Ćirović.

Skoro sve toplane u Srbiji su u vlasništvu lokalnih samouprava, opština i gradova, a kragujevačka „Energetika” je državno preduzeće. U ruke države prešla je sredinom 2015, a do tada je bila u društvenoj svojini. Prelazak „Energetike” u vlasništvo države bio je, kako se to svojevremeno govorilo, samo međukorak ka krajnjoj nameri grada da formira svoje komunalno preduzeće koje će se baviti proizvodnjom i isporukom toplotne energije. To se, međutim, još nije desilo, pre svega zato što niko nema odgovor na pitanje šta sa dugovima „Energetike” koji ovo preduzeće opterećuju još iz vremena „Zastave”.

„Energetika” je toplotnom energijom snabdevala ceo sistem „Zastave”, ali je posle dekomponovanja ovog giganta ostalo mnogo neraščišćenih računa. „Zastavine” pojedinačne firme, formirane tokom procesa restrukturiranja koji je počeo još 2001, ni do danas nisu platile račune za grejanje, zbog čega je i „Energetika” bila primorana da prolongira izmirenje sopstvenih obaveza. S početka 2015, dugovi „Energetike” su iznosili oko 11,6 milijardi dinara, ali su se na godišnjem nivou, po osnovu kamata i kursnih razlika, uvećavali za oko 200 miliona dinara. Sada, na pragu 2017, dugovi „Energetike” iznose skoro 100 miliona evra i pet puta su veći od kapitala preduzeća.

– Imali smo dve blokade računa, i to presudama s kraja devedesetih godina prošlog veka. Većina tog starog duga je preneta sa Grupe „Zastava vozila”, po osnovu takozvane zajedničke potrošnje. Tu su i kursne razlike koje nastaju prilikom kupoprodaje gasa, a koje nama nisu priznate, odnosno nisu nam išle naruku. Te kursne razlike nikom nisu fakturisane, a nama su naplaćene u dolarima – objašnjava direktor Ćirović, naglašavajući da Kragujevčani neće ostati bez grejanja, uprkos svim problemima sa kojima se „Energetika” suočava.

Osim ogromnih dugova, „Energetiku” muči i problem teško naplativih potraživanja. „Zastavine” firme ostale su dužne ovom preduzeću oko četiri milijarde dinara, domaćinstva duguju milijardu, a sam grad oko 1,25 milijardi. Uz sve to, kragujevačka toplana kuburi i sa viškom zaposlenih. Prema svetskim standardima, u energani koja ima 300 megavata instalisane snage ne bi trebalo da bude zaposleno više od 200 radnika, a u kragujevačkoj „Energetici”, koja raspolaže tom količinom megavata, trenutno radi oko 470 ljudi. Nikako ne treba zanemariti ni najavljeno gašenje nekih rudnika iz sistema „Resavica”, imajući u vidu da je to javno preduzeće decenijama bilo najveći snabdevač kragujevačke „Energetike”.