Crnomorska ekonomska saradnja – prilika da se reše bilateralni problemi

Značaj Crnog i Kaspijskog mora, pre svega kao izvora energenata, utiče da se poveća interes EU za učešće u Organizaciji za crnomorsku ekonomsku saradnju (OCES), čiji je član i Rusija, što može da pruži dobru priliku za uspostavljanje boljih odnosa u čitavoj Evropi. Tako je predsednik Tomislav Nikolić najavio plan Srbije da se aktivnije uključi u rad OCES-a, otvarajući današnje zasedanje ove inicijative u Beogradu.

Tom skupu, posle kojeg je naša zemlja predala mandat predsedavajuće države Turskoj, prisustvovali su i šefovi diplomatija Srbije i Rusije Ivica Dačić i Sergej Lavrov, zamenik ministra spoljnih poslova vlade u Ankari Ahmet Jildiz, generalni sekretar OSEC-a Mihael Hristidis, ali i predstavnici ostalih članica – Rumunije, Bugarske, Grčke, Albanije, Ukrajine, Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije. U svojstvu posmatrača bile su uključene i diplomate brojnih država, među kojima su i mnoge članice EU.

„Poruka koju šaljemo svetu iz Beograda je poruka prijateljstva, saradnje, mira… Želim vam prijatan boravak u Srbiji, u Beogradu, najboljem domaćinu, koga ste mogli da izaberete”, kazao je Nikolić u uvodnom delu koji je bio otvoren za javnost.

Predsednik je naveo i da se veliki broj zemalja koje učestvuju u crnomorskoj organizaciji bori sa ekonomskom nerazvijenošću i političkom nestabilnošću i da ih ponekad razdvaja članstvo u drugim savezima, ali i da regionalna saradnja može da pomogne rešavanju „tvrdih” bilateralnih političkih problema.

Na potrebu da se struktura ove asocijacije prilagodi aktuelnim prilikama ukazao je i Ivica Dačić koji je ocenio da crnomorska ekonomska organizacija „nije lišena političkih tema zbog čega je potrebno strpljenja i dosta živaca”.

„Jedna od odluka koje smo doneli u Beogradu jeste i da se prihvati donacija Ruske Federacije od milion dolara. Mogla je da se ne donese takva odluka, ako ne postoji politička saglasnost, i ta sredstva bi se vratila u ruski budžet. Ja sam rekao ako neko neće da prihvati sredstva, ja hoću, nije problem”, naveo je Dačić.

Sergej Lavrov, kao predstavnik Rusije, koja je bila predsedavajuća OCES-a pre nego što je taj mandat dodeljen Srbiji, naglasio je da za njegovu zemlju crnomorske države ostaju važni partneri. Kazao je i da se Moskva zalaže za jačanje OCES-a i poštovanje statuta te organizacije, uz napomenu da za rešavanje političkih pitanja postoje druga mesta. On je izrazio i očekivanja da će Turska nastaviti predsedavanje OCES-om u duhu u kojem je to činila Srbija.

Lavrov je Turskoj uputio i saučešće zbog najnovijih terorističkih napada i pogibije civila u Istanbulu, zbog koje je šef diplomatije te zemlje bio sprečen da prisustvuje sastanku crnomorske organizacije u Beogradu, a zamenio ga je Ahmed Jildiz. Jildiz je podsetio da će Turska biti predsedavajući u momentu kada bude obeležavano 25 godina od osnivanja OCES-a, a tim povodom će u Istanbulu, u junu biti održan samit. Rekao je i da će među prioritetima osim planova da crnomorska organizacija bude efikasnija i vidljivija, biti i jačanje partnerstva u održivom razvoju, poljoprivredi, trgovini, turizmu, obrazovanju i drugim sektorima i rad na infrastrukturnim projektima.

Da bi OCES trebalo da se prilagođava novima izazovima naveo je i generalni sekretar Hristidis, ali je dodao da je uprkos teškoćama i bilateralnim tenzijama, ova organizacija već 25 godina vrlo koristan mehanizam za sticanje uzajamnog pomirenja. Dodao je i da je crnomorskoj inicijativi potrebna veća vidljivost u medijima, zahvalivši zato na velikoj pažnji javnosti kada je reč o skupu OCES-a u Beogradu, kao i Tomislavu Nikoliću što je podržao taj događaj.

U sklopu današnjeg samita Srbija je potpisala i Sporazum između vlada država učesnica OCES-a o saradnji u pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne nepogode i katastrofe koje je izazvao čovek. Taj dokument je u ime zvaničnog Beograda potpisao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Skupom koji je organizovan u glavnom gradu Srbije, naša zemlja je završila svoj treći mandat predsedavajućeg od kada se 2004. godine priključila OCES-u, nakon što je tu dužnost obavljala 2006, 2007. i 2012.

Nikolić: Ne prihvatamo rečnik ucena i podmetanja noge

Govoreći u uvodnom delu skupa Tomislav Nikolić je poručio i da „Srbija ne želi da pomaže retrogradnim procesima, stagnaciji u regionalnoj saradnji na Balkanu ili zaoštravanju odnosa na pitanjima iz prošlosti”.

„Ne prihvatamo rečnik ucena, podmetanja noge, nametanja najopasnijih ideologija iz prošlosti, uključujući nažalost nacizam i fašizam. Ne odgovaramo na provokacije, pokušavamo da ne srušimo tek izgrađene mostove, ali poručujemo svima da to nije znak naše slabosti. Najlakše je posvađati se, ništa nije teže nego doći do pomirenja. I sačuvati ga”, rekao je Nikolić.

Podsetio je i da mnoge države učestvuju u promociji takozvane države Kosovo da se tamo gde nema uspeha u razgovorima prelazi na ton pritisaka, kako bi što više država priznalo da je teritorija koja je oteta od Srbije danas država.

„Nije država i nikada to neće biti”, istakao je Nikolić.