Da li je rad policije politizovan

Integritet policije je oslabljen, zaključak je izveštaja „Procena integriteta policije u Srbiji”, koji su predstavili istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„Većina građana (97 odsto) veruje da su policajci korumpirani. Od 2008. Sektor unutrašnje kontrole (SUK) u proseku godišnje podnese 130 krivičnih prijava protiv policajaca. To je mali broj u odnosu na visoku percepciju građana o korupciji u policiji i činjenicu da u MUP-u radi više od 40.000. Veći problem od toga je nemogućnost da se sazna sudski epilog podnetih krivičnih prijava”, kazao je Saša Đorđević, istraživač BCBP-a.

Ova, četvrta po redu procena integriteta policije u Srbiji, pokriva period od decembra 2015. do decembra 2016.

Osim Đorđevića, istraživanje su obavili Sofija Mandić, Vladimir Erceg i Bojan Elek, takođe istraživači BCBP-a.

Sofija Mandić je iznela podatak da se čak 90 odsto pritužbi građana na rad policije okončava zaključkom da nije bilo povrede prava.

Vladimir Erceg je rekao da je budžet MUP-a izrazito socijalnog karaktera pošto se 83 odsto novca troši na zarade i socijalna davanja. Ostatak budžeta, dodao je on, troši se na tekuća održavanja (14 odsto), a svega jedan do dva odsto na opremanje policije.

Većina građana (76 odsto) smatra da je rad policije politizovan, navodi se u istraživanju BCBP-a

„Političari otkrivaju detalje o istragama. Činjenica da policija nije reagovala na pozive građana zbog naređenja vrha policije tokom rušenja objekata u beogradskom kvartu Savamala i da ovaj slučaj još nije rešen, ukazuje da u policiji nisu svi otporni na kriminal i politiku”, kazao je Đorđević i dodao da još nismo otkrili ko su „kompletni idioti” koji su pod fantomkama rušili u Savamali.

Interesantno je da na ovoj prezentaciji nije prisustvovao niko iz MUP-a. Na pitanje „Politike” zašto nema predstavnika policije koji bi prokomentarisao istraživanje, Saša Đorđević je odgovorio da su ga uredno pozvali, ali da odgovor nisu dobili.

„U MUP-u iz nekog razloga izbegavaju da debatuju i govore o osetljivim temama”, rekao je Đorđević za naš list.

Parlamentarni nadzor policije nije efektivan uprkos usvajanju novog Zakona o policiji, navodi se u izveštaju. Dodaje se i da je ograničen učinak nezavisnih državnih institucija koje nisu u mogućnosti da utiču na sprovođenje svojih preporuka u MUP-u. Takođe, istraživanje je pokazalo da je pogoršana saradnja između zaštitnika građana i MUP-a. Za razliku od zaštitnika građana, saradnja između poverenika i MUP-a je dobra, piše u ovoj proceni. Kontrola koju poverenik vrši nad radom MUP-a odnosi se na dve oblasti: slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

MUP: Neutemeljene kritike BCBP-a

Beogradski centar za bezbednosnu politiku, u već dobro poznatom maniru površnih i proizvoljnih nagađanja, izneo je još jednom neutemeljene kritike na račun MUP-a, saopšteno je iz ovog ministarstva.

„Predstavljajući, možemo slobodno reći, paušalni izveštaj dovođenjem u korelaciju percepcije o korupciji sa brojem podnetih krivičnih prijava, pokazali su veoma neprofesionalni pristup ovom istraživanju”, navodi se u saopštenju.

Podaci koje je BCBP izneo jasno pokazuju da su se istraživači rukovodili samo krivičnim prijavama koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole, a ne ukupnim brojem prijava protiv pripadnika MUP-a, dodaju u policiji.

„Ako su želeli da ozbiljno pristupe ovoj problematici, morali su da naglase da se krivične prijave podnete protiv policijskih službenika obrađuju na dva načina, kao krivične prijave koje podnosi Sektor unutrašnje kontrole i krivične prijave koje podnose druge organizacione jedinice MUP-a”, dodaju.

Sektor unutrašnje kontrole je samo u prvih deset meseci ove godine podneo 147 krivičnih prijava, a tokom prošle godine 168, podaci su MUP-a. U policiji dodaju da svoj rad ne zasnivaju na statistici i popularizmu, već isključivo na profesionalizmu i zakonitosti.

„Postavljamo pitanje kojim se to uporednim podacima rukovodio BCBP kada je ocenio da je broj krivičnih prijava koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole mali, što bi za jednu ozbiljnu argumentaciju i te kako bilo poželjno. Od deset zemalja u regionu jedino Generalna direkcija za borbu protiv korupcije MUP-a Rumunije i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije podnose krivične prijave zbog nezakonitosti rada policijskog službenika. Stoga nam nije jasno sa kojim državama je vršeno poređenje da bi se došlo do zaključka o malom broju krivičnih prijava, kada recimo unutrašnje kontrole zemalja u okruženju, izuzev Rumunije i Srbije, ne podnose krivične prijave”, naglašavaju u MUP-u