Francuzi se navikavaju na normalno vanredno stanje

Zahvaljujući posebnim policijskim merama osujećeno 17 terorističkih napada.

Prošlo je vreme kad se vanredno stanje u Evropi proglašavalo samo nakratko i u izuzetnim situacijama. Sada će veća vest biti kada se u srcu Starog kontinenta proglasi normalno i ukine vanredno stanje. Francuska će i ovaj Božić slaviti pod nadzorom policijskih snaga, u novu godinu će ući kao i u ovu, uz specijalce na ulicama, tako će biti i kad bude trajala predsednička kampanja u aprilu i maju. Tek kad prođe 14. jul, Dan Bastilje, i vatrometi, posle najvećeg nacionalnog praznika, u Parizu će nova vlada i novi predsednik razmatrati da li će nastaviti da rade pod vanrednim merama bezbednosti i sa vanrednim ovlašćenjima za hapšenje i privođenje, ili će se vratiti u normalnu demokratiju.

Pre dva dana francuska policija privela je jedanaest osoba osumnjičenih da su obezbedili oružje Tunišaninu koji je na najčuvenijem šetalištu na Azurnoj obali usmrtio 86 osoba. Masakr se dogodio u Nici na dan nacionalnog praznika, tek pošto je ukinuto vanredno stanje koje je zavedeno prethodnog novembra kada je u Parizu napadnuta publika na koncertu, ljudi u kafićima, navijači na fudbalskoj utakmici.

Tek pet meseci pošto je tuniski ekstremista prouzrokovao masakr, uhapšeni su osumnjičeni, među njima najveći broj je pronađen u Nici, tamo gde se zločin i odigrao. Pohapšeni su, kako se veruje, bili u kontaktu sa trojicom koji su privedeni još u julu, od kojih su dvojica Albanci. Julski uhapšenici optuženi su da su Tunišanina snabdeli snajperom i pištoljem. Oni nisu morali da znaju za namere tuniskog teroriste i mogli su biti samo deo kriminalne bande za prodaju oružja.

I da se sve ovo gore navedeno dešava u nekom zabitom kutku Afrike ili Azije, zasluživalo bi po svojoj grozoti medijsku pažnju, ali terorista je kamionom gazio ljude usred jednog od najlepših i najluksuznijih letovališta Evrope.

Zbog opasnosti od novih terorističkih napada, novopostavljeni premijer Bernar Kaznev objasnio je pre neki dan da će vlada tražiti ove nedelje od parlamenta da se u Francuskoj produži vanredno stanje, najmanje do 15. jula. Kaznev je u vladi Manuela Valsa, koji je dao ostavku jer vodi kampanju da bude izabran za predsedničkog kandidata Socijalističke stranke, bio ministar unutrašnjih poslova. Mnogi kažu da je ova vlada na neki način tehnička, jer će se svakako njen sastav u potpunosti promeniti kada se budu saznali rezultati predsedničkih izbora koji će se održati u maju sledeće godine.

Obrazlažući predlog o produženom vanrednom stanju, Kaznev je izneo sijaset uznemirujućih podataka i ocenio da je opasnost od terorizma na veoma visokom nivou naročito u Francuskoj i u susednim evropskim zemljama. Zahvaljujući vanrednim merama, kako tvrdi premijer, sedamnaest planiranih napada u Francuskoj ove godine su osujećeni. Po privatnim kućama izvršeno je 4.194 policijska pretresa, uhapšeno je 517 osumnjičenih, 434 ih je zadržano u pritvoru, oduzeto je 600 komada vatrenog oružja. Sedamsto francuskih građana ili osoba koje su živele u Francuskoj u ovom trenutku su borci u Iraku i Siriji, 222 ih je tamo poginulo, više od dve hiljade Francuza su aktivni na mrežama džihadista, među kojima su i oni koji su na ratištima, oni koji tek žele da tamo odu, i oni koji su „u tranzitu”.

Vrlo brzo posle ove konferencije za štampu, policija je saopštila da je uhapsila šestu osobu osumnjičenu da je učestvovala u planiranju napada 1. decembra. Prošlog meseca četiri osumnjičena uhapšena su u Strazburu i u Marselju. Objavljeno je da je „ćelija u Strazburu” planirala napad po instrukcijama članova ID iz Iraka i Sirije.

Ukoliko parlament odobri predlog vlade, to će biti peti produžetak vanrednog stanja koje je u Francuskoj proglašeno dan posle napada u Parizu, 13. novembra 2015. kada je ubijeno 130 ljudi.

U takvoj atmosferi Manuel Vals otpočeo je kampanju za osvajanje nominacije na unutarstranačkim izborima socijalista. Bivši premijer odlagao je svoju odluku sve dok se predsednik Fransoa Oland nije izjasnio. On će ući u istoriju kao jedini predsednik u novije vreme koji nije ni pokušao da osvoji drugi predsednički mandat. Po svim izveštajima, njegova odluka da odustane od kampanje je razumna, s obzirom na to da mu je rejting pao na neslavna četiri ili šest odsto. Nešto veću podršku ima Manuel Vals, ali prognoze govore da će u drugom krugu Francuzi za predsednika birati između Fransoa Fijona (bivšeg Sarkozijevog premijera) i Marin le Pen, liderke krajnje desnog Nacionalnog fronta. Ako bi kojim slučajem umesto jednog od njih u drugi krug uspeo da se progura Manuel Vals, to bi u jednoličnu mapu desnice kojom je prekrivena teritorija zemlje jednakosti, bratstva i slobode unelo poneku umereno levu šaru. Jer Manuel Vals je, po opštem shvatanju, predstavnik najdesnijeg krila unutar francuskih socijalista.

Socijalisti ipak nisu spremni da zemlju predaju desnici bez borbe, sudeći po jučerašnjem govoru Bernara Kazneva u parlamentu. Bivši ministar policije bio je uvek miran i umeren govornik. Juče su njegov govor okarakterisali kao izuzetno vatren. On će iskoristiti svaki dan kao šef vlade u ovih preostalih pet meseci. Tvrdi u ime socijalista da reforme mogu da se izvedu i da zemlja može da se modernizuje bez uništavanja socijalnih prava i otpuštanja radnika. Kako možemo da zaštitimo narod ako otpuštamo radnike, učitelje, lekare, pitao se juče glasno Kaznev, aludirajući na program konzervativnog Fijona koji za sada ima najveću podršku Francuza. Iz njegovog govora moglo bi se shvatiti da su se socijalisti najzad probudili. Ali suviše kasno da bi se sa uspehom suprotstavili rastućoj popularnosti desnice.