Kampanja Vuka Jeremića

Podaci „Gugla” otkrivaju da je intenzitet spominjanja Vuka Jeremića skočio dva puta u prvoj nedelji decembra u odnosu na prvu sedmicu novembra. Uzrok tome nije povećana aktivnost samog Jeremića jer su ga u centar političke pozornice stavili drugi. Ispitivači javnog mnjenja ovih dana zasigurno dobijaju zadatke da provere kako se kod građana kotiraju potencijalni kandidati, uključujući i Jeremića. Tu se pojavljuju određeni problemi. Prvenstveno, ko danas bespogovorno veruje ispitivanjima javnog mnjenja, prespavao je i „bregzit” i pobedu Trampa. Na drugom mestu, kako oceniti čoveka koji nije ni objavio svoju kandidaturu i program. I na kraju, ukoliko SAD imaju tzv. kolebljive države (swing states), koje glasaju drugačije od jednih izbora do drugih, za celokupno srpsko glasačko telo se može reći da je kolebljivo. Rezultati izbora u poslednje dve decenije pokazuje da su usponi novih lica i partija i te kako mogući, ali i sunovrat onih već etabliranih.

Postavlja se pitanje, ukoliko Jeremić odluči da se kandiduje za mesto predsednika Republike Srbije, šta se od njega može očekivati. Čini se da su njegove glavne osobine temeljna priprema, dobar tim saradnika koji iza toga stoji, ali i činjenica da njegovi politički oponenti mogu pronaći u njegovoj biografiji malo stvari koje mogu iskoristiti protiv njega.

Njegove aktivnosti u UN daju dobar uvid u njegov način rada. Možda su njegovi kritičari i u pravu kada kažu da je samo promovisao sebe, ali temeljnost njegovog angažmana se ne može dovesti u pitanje. Na njegovoj kandidaturi za mesto genseka UN je rađeno dugo, verovatno još od 2013. godine. U srpskoj politici, gde se uglavnom planira od srede do petka, možda nastupi kandidat drugačijih navika. Tokom kampanje u UN, prema dostupnim podacima, Jeremić je posetio više od trideset različitih zemalja, većinu nekoliko puta. Pokazao se sposobnim da uspostavi mrežu uticajnih pojedinaca iz čitavog sveta, što je neophodan korak za svakoga ko pretenduje na vodeće mesto svetske diplomatije. Pored toga, okružio se uglednim politikolozima, ekonomistima i istoričarima. Takva ofanziva, koja je trebalo da pokaže da je Jeremić spreman da se nosi sa globalnim izazovima, zahtevala je detaljan plan i pripremu. Njegovi nastupi su očigledno pažljivo i dugo spremani.

Jeremić oko sebe ima ljude različitih profila. Tu je bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, ali i nekoliko mlađih ljudi školovanih u inostranstvu. Od takvog tima može se očekivati efikasna kampanja.

Kao i apsolutna većina domaćih političara, Vuk Jeremić nije ličnost kojoj je nemoguće uputiti primedbu. Autor ovog teksta bi mu prvo zamerio to što tokom ministarskog mandata u Srbiji nije uradio mnogo da u MSP dovede više ljudi koje, umesto partijskog zaleđa i familijarne povezanosti, preporučuje samo njihova biografija. Međutim, imajući u vidu domaću političku scenu, ovo nije diskvalifikujuća karakteristika, pogotovo što se na tom pitanju apsolutno ništa nije uradilo ni za vreme mandata potonjih šefova srpske diplomatije. S druge strane, i predstavnicima vlasti se mogu postaviti mnoga pitanja, koje će možda i Jeremić postaviti, kao na primer kako to da Srbija, kojoj tako dobro ide, treću godinu za redom ima manji rast bruto nacionalnog dohotka od Bosne i Hercegovine, zemlje sputane nebrojenim nevoljama.

Na pitanje kako konkurencija vidi Jeremića, najbolji odgovor daje podatak da njegov lik ne silazi sa naslovnih strana beogradske žute štampe. Iako iza njega ne stoji uspostavljena i razvijena partijska organizacija, ukoliko odluči da se kandiduje, od Jeremića se može očekivati kvalitetna kampanja u kojoj može da postane nezgodan suparnik svim protivkandidatima.

*Doktorand na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu