Desetoro dece poginulo u udesima
Svaka četvrta žrtva saobraćajnih nesreća je mlada osoba, rečeno je na konferenciji koju je organizovala Agencija za bezbednost saobraćaja predstavljajući svoj izveštaj o radu za ovu godinu.
Jasmina Milošević, vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja iznela je statističke podatke o saobraćajnim nesrećama.
„Najviše ljudi u saobraćaju strada u letnjim mesecima (od jula do oktobra). Oko polovine poginulih su vozači i putnici automobila. Pešaci su veoma ugroženi, a skoro polovina poginulih pešaka starija je od 65 godina. Nizak je nivo upotrebe zaštitnih sistema (pojaseva), a manje od trećine dece se prevozi ispravno. Prekoračenje brzine i alkohol česti su uzroci nesreća sa najtežim posledicama”, kazala je Jasmina Milošević.
Vodeći se ovim alarmantnim podacima, agencija je ove godine realizovala kampanju za motocikliste „Pazi druge, misli na sebe”. Takođe, pokrenuli su i kampanju „Društvo, ko vozi kući”, posvećenu mladima.
„Bili smo prisutni na svim većim muzičkim festivalima u zemlji gde smo pozivali na bezbedno ponašanje u saobraćaju i skretali pažnju na to koliko je opasna vožnja pod dejstvom alkohola”, dodala je Miloševićeva.
Desetoro dece poginulo je u saobraćajnim nesrećama 2016. (pet dečaka i pet devojčica). Agencija je za decu organizovala predstavu „Pažljivko” kako bi ih upoznala sa pravilima u saobraćaju. Miloševićeva je kazala i da je umor jedan od najvećih uzročnika udesa, naročito za vreme leta kada ljudi putuju na odmor.
„Što se tiče polnih razlika o kojima svi pričaju, vodeći se time da su žene nesigurniji vozači, statistika kaže drugačije. Međutim, moramo uzeti u obzir i to da su muškarci češći učesnici u saobraćaju od žena. Oni u saobraćajnim nesrećama učestvuju u 84 odsto slučajeva dok je ženski pol učesnik u 16 odsto”, dodala je Miloševićeva.
Ove godine manji je broj poginulih pešaka nego lane za 13 odsto, a biciklista za 17 odsto, navodi se u izveštaju.
Na pitanje „Politike” kako komentariše nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja koji se sprema već dve godine, a o kojem su u javnosti najviše govorili iz NVO i koji predviđa pooštrene novčane i zatvorske kazne, Miloševićeva je odgovorila da nijedna kazna nije dovoljno velika ukoliko će ona sačuvati ljudski život.
„Trebalo bi da sačekamo, jer je to još u fazi predloga. Nadamo se da će početkom naredne godine taj zakon doći do skupštine. Sa druge strane, ako uzmemo Švedsku kao primer zemlje sa najboljim stanjem što se tiče bezbednosti u saobraćaju, a koja i danas ima vrlo rigorozne kazne, ne vidim razlog zašto i mi ne bismo ispratili nešto što je dalo dobre rezultate. Ne treba polaziti od toga da ćete sigurno platiti kaznu, već da ćete poštovati zakon. Samim tim ne bi trebalo da vas zanima kolika je kazna za nešto što nećete učiniti”, kazala je Jasmina Milošević.