Ko, zapravo, ima talenat

Ekrani su puni talenat šou programa u kojima se traže najbolji pevači svih generacija. Smenjuju se tako „Pinkove zvezde”, „Pinkove zvezdice”, „Zvezde Grada”, „Grandove zvezdice”...

Stotine ljudi, koji imaju dobar glas i sluh, nastupa pred milionskim gledalištem i, naravno, pred žirijem u kojem su poznati pevači, muzičari i glumci...

I upravo su članovi žirija ti koji anonimnim takmičarima kradu „svetlost pozornice”, pažnju i koncentraciju gledalaca koji često prisustvuju tužnim scenama u kojima takmičar, zaboravljen stoji na sceni čekajući presudu o svojoj interpretaciji a žiri se prepire, razbacuje dosetkama, rečju – pravi svoj lični šou svestan velike gledanosti i toga da će biti na ekranu i sutradan, u reprizi.

Što više „opletu” po kandidatu ili jedni po drugima, to će im biti veći bonus: biće to sekvenca kojom će televizije danima najavljivati emisiju i tako iz sata u sat maltretirati gledaoce koji na tom programu gledaju, recimo, film.

Imena kandidata i pobednika iz prošlih sezona, svi vrlo brzo zaborave jer oni kao da su tu samo da bi žiri imao o čemu da priča. Njihove kritike se najčešće svode na „otvaraj jače usta kad izgovaraš samoglasnike” i slične primedbe koje bi se mogle pripisati većini zvezda našeg muzičkog neba.

Ima i onih drugih, poput poznatog glumca Srđana Todorovića člana žirija „Ja imam talenat” koji gotovo da ne menja izraz lica a komentari su mu svedeni na minimum pa ostavlja utisak da se u sebi pita gde se to našao i šta mu sve to treba.

Naravno „Zvezde Granda” ostaju neprevaziđene po performansu koji prave njihove „sudije”, kojima nije dovoljno sve što izgovaraju nego ustaju i šetkaju se...

Svemu tome se najviše raduju tabloidi i raznorazni internet portali koji takve umotvorine revnosno prenose i tako stvaraju novi tip novinarstva koji bi se mogao nazvati „prepiši ono što si video na televiziji i začini senzacionalističkim naslovom”.

Da može i drugačije, svedoči „Nikad nije kasno” (Grand produkcija, emituje TV Prva nedeljom u 21.00) u kojoj pravu dozu kvalitetne zabave daju ne samo vrsni takmičari nego i žiri čiji se članovi (osim Saše Miloševića Mareta) menjaju iz emisije u emisiju...

Nekadašnji TV format „Skrivene kamere” koji je imao scenariste, snimatelje i glumca zamenili su video klipovi, koji beleže neočekivane situacije.

Kod skrivenih kamera smo shvatili da, kao i u životu, dobronamerni i humani ljudi budu namagarčeni jer su zamoljeni da nešto pričuvaju, pridrže, nekome pomognu a ispostavi se da su ispali smešni a njihov nepotreban trud je zamka za naivne i okosnica vica.

Sličan tip video klipova ima mnogo pregleda na internetu i dospeva u naše TV programe: u njima ili neko malo dete pada sa vrteške ili ljuljaške, stari ljudi se okliznu tokom plesa, mladoženja se saplete na sopstvenom venčanju, pijanci padaju u jarak, nekog odalami daska ili češće, neko skoči u bazen u kojem nema vode...

Za sve ove duhovitosti je zajedničko to što su glavni junaci pretrpeli fizički bol i – osramotili se.

Humor se uči i neguje a istinski duhoviti ljudi umeju da se i našale i nasmeju na svoj račun.