Dolar obara evro

Svetske valutne berze oborile su juče vrednost evra u odnosu na američki dolar na najniži nivo od 2002. godine (1,04005 američkih dolara), kladeći se da će se dve zapadne valute vrlo brzo izjednačiti po vrednosti.

Britanska Barklejz banka izašla je juče sa procenom da će do pariteta dolara i evra doći na jesen 2017. nakon čega bi valuta monetarne unije EU mogla da vredi i manje od jednog „zelenog“ dolara. Američka banka Džej Pi Morgan smatra da će evro već u prvom tromesečju 2017. vredeti koliko i dolar, preneo je Rojters.

Jučerašnji strmoglav evra i skok dolara, direktna je posledica dve odluke centralne banke SAD (poznatije kao Federalne rezerve ili skraćeno FED) u sredu veče.

Naime, drugi put od izbijanja globalne finansijske krize 2008. i prvi put u ovoj godini, Federalne rezerve odlučile su da podignu referentnu kamatnu stopu (zaduživanja) sa dosadašnjeg raspona od 0,25–0,5 na raspon 0,5–0,75 odsto, zbog novog poverenja u rast američke privrede u sledećih nekoliko godina.

Koliko su berze očekivale ovaj (iako skromni) rast referentne kamatne stope u SAD, toliko je objava Dženet Jelen, predsednice Federalnih rezervi, da će ta stopa dogodine biti verovatno podignuta još tri puta (kao i u 2018. i u 2019. godini) izazvala je šok na berzama, sa basnoslovnim negativnim posledicama po evro, britansku funtu, japanski jen, kineski juan i sve valute zemalja u razvoju sa izuzetkom jedne – ruske rublje.

U sveopštem valutnom karambolu – iza neočekivane odluke Federalnih rezervi da umesto očekivana dva skoka referentne kamatne stope u 2017. najavi čak tri takva poteza – vrednost ruske valute porasla je za skoro jedan odsto, „zato što je rublja poduprta jednom od najjačih realnih kamatnih stopa u zemljama u razvoju“, podseća britanska novinska agencija.

Dramatičan skok vrednosti američkog dolara u poslednja 72 sata usledio je nakon što je berzama postalo jasno da Federalne rezerve – nakon dugog oklevanja ali i izbora Donalda Trampa za sledećeg predsednika SAD – sada veruju u umereni i postojani rast američke privrede u sledećih nekoliko godina.

Dženet Jelen je istakla da osim privrednog rasta očekuje u istom periodu dalji pad stope nezaposlenosti i pouzdani rast inflacije do priželjkivane stope od dva odsto.

„U poslednjih sedam godina američka privreda otvorila je više od 15 miliona novih radnih mesta. Privreda SAD dodaje više od 180.000 novih radnih mesečno u poslednjem tromesečju. U novembru stopa nezaposlenosti u SAD pala je na 4,7 odsto – što je najmanji procenat od 2007. Federalne rezerve očekuju da će ekonomija nastaviti da se razvija umerenim tempom u sledećih nekoliko godina. Inflacija – isključujući cene energenata i hrane – porasla je na 1,75 odsto”, precizirala je Dženet Jelen.

Najuticajnija centralna banka na svetu, budući da valuta SAD predstavlja i danas rezervnu globalnu valutu, procenjuje da će američki BDP ove godine iznositi 1,9 odsto (u septembru su očekivali rast od 1,8 odsto). Dogodine Federalne rezerve očekuju rast BDP-a SAD od 2,1 odsto (početkom jeseni mislili su da će dostići dva odsto).

Dalja klackalica dolara i evra do nove godine, potonje inauguracije Donalda Trampa i objave novog američkog ekonomskog plana, neizvesna je. Tomas Džordan, predsednik centralne banke Švajcarske, podržao je juče odluku Federalnih rezervi da podignu kamatne stope, uz ocenu da je „situacija u Evropi i dalje teška“.

Na drugom kraju sveta, kineska centralna banka je juče – suočena sa novim poverenjem investitora u dalji oporavak privrede SAD i istovremenim masovnim odlivom kapitala iz zemalja u razvoju – oborila vrednost juana na najnižu vrednost u poslednjih osam godina.