Deca bez staranja protiv ljudi bez doma

Novi Sad je u šoku posle tragedije beskućnika Dragutina Todorčevića stradalog u požaru za koji su osumnjičena trojica dečaka, uzrasta 12 i 13 godina, ali odgovora na pitanje ko snosi odgovornost za događaj koji se desio u utorak u pola četiri ujutro na ulici, a kakav Srbija ne pamti – još nema.

Izvesno je da deca koja se sumnjiče za podmetanje požara ne mogu krivično da odgovaraju, jer se te sankcije ne izriču za mlađe od 14 godina.

Međutim, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu naložilo je policiji da, nakon prikupljanja potrebnih obaveštenja, podnese krivičnu prijavu protiv maloletnika zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Policiji je takođe naloženo, kako „Politika” saznaje u tužilaštvu, da proveri da li je u konkretnom slučaju izvršeno krivično delo zapuštanja maloletne osobe, za koju može da odgovara ne samo roditelj, nego i staralac ili neka druga osoba koja ima dužnost zbrinjavanja i vaspitanja maloletnika.

Jedan od dečaka štićenik je Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, a dvojica imaju porodice i njihovi roditelji bili su na razgovoru u policiji, kada su deca privedena.

Prema saznanjima našeg lista, te dve porodice su romske, a jedna je u sistemu Centra za socijalni rad, i nisu tačna nagađanja da deca dolaze iz okruženja „bahatih bogataša”. Ukoliko sumnja da je izvršeno i krivično delo zapuštanja maloletnika bude dokazana, krivična prijava biće podneta Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, navode u Višem tužilaštvu.

U Dečjem selu i Centru za socijalni rad Novog Sada juče su pokrajinski i republički inspektori socijalne zaštite sproveli vanredni nadzor.

„Sačekali smo kolege iz Beograda i naše inspektorke izašle su zajedno sa njima na teren”, rekao je juče našem listu pokrajinski sekretar za socijalna pitanja, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, koji nije želeo da se pre njihovog izveštaja izjašnjava o odgovornosti ovih ustanova.

Sekretarijat je kasnije saopštio da će nakon obavljenog nadzora inspektora i izveštaja objaviti na svom sajtu o naloženim merama za otklanjanje eventualnih nepravilnosti u radu ustanova socijalne zaštite.

Ostalo je tako za sada bez odgovora i pitanje koje ovih dana postavljaju svi: kako se moglo desiti da štićenik Dečjeg sela, ali i dvojica dečaka koji imaju roditelje, budu u pola četiri ujutro na ulici? Postavlja ga i predsednik odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine Miroslav Španović.

„Osnovnu odgovornost imaju roditelji, staratelji, ipak je tu reč o deci od 12 godina. Šta ona rade na ulici u to doba? Tu neko mora da robija”, kaže Španović za naš list.

Podsećajući da je pre dve godine u Novom Sadu bila pucnjava ispred jedne škole, u kojoj su učestvovali „klinci – navijači”, on je ispričao da je kasnije na sastanku u toj školi sa roditeljima pitao jednu majku šta njen sin radi noću na ulici: „A ona se rasplakala, jer sam navodno ja surov”, dodao je Španović.

U Dečje selo pre dva dana, baš kada je javnost čula za tragediju beskućnika, stigao je novi direktor. On je juče održao sastanak sa zaposlenima i nije se odazvao na poziv našeg lista. Međutim, nije do kraja jasno da li je do promene rukovodstva došlo zbog ovog slučaja, ili je reč o jednoj u nizu kadrovskih promena koje još traju posle dolaska nove pokrajinske vlasti.

Beskućnik Dragutin Todorčević (64) koji je preminuo od teških posledica opekotina boravio je ranije u prihvatilištu Gerontološkog centra Novi Sad u Futogu. Prvi put je to bilo 2009. godine i ostao je četiri meseca, a drugi put 2012, ali je i onda otišao, zajedno sa jednom ženom.

„Oboje su pili. On je bio penzioner i psihički je bio očuvan, tako da nije bilo moguće da ga zadržimo. Ovakav način života je bio njegov izbor”, navodi za „Politiku” Anđelka Barać, rukovodilac prihvatilišta.

Po njenim rečima, socijalni radnici su mu i 2013–2014. nudili da bude smešten, ali nije želeo to da prihvati.

„Imao je primanja, nije bio klasičan beskućnik”, dodaje Baraćeva.

Ovo prihvatilište ima 35 mesta i trenutno je puno, a Baraćeva kaže da su gradu podneli predlog projekta o nadogradnji i da bi to moglo da doprinese socijalnoj zaštiti. Dnevni boravak za beskućnike postoji u Bulevaru kralja Petra Prvog, gde dobijaju dva suva obroka, topli napitak i mogu da se okupaju i ošišaju. Takođe, dvadesetak mesta postoji u krugu Centra za socijalni rad Novog Sada.

„Da je neko radio svoj posao, ovo se ne bi desilo”, uverena je Novosađanka Radmila U. koja stanuje u blizini mesta na kom su se beskućnici okupljali u Bulevaru oslobođenja, kraj lokalne prodavnice „Idea”, gde su Dragutin, ali i drugi beskućnik Zoran Todorović, zapaljeni. Ona je našem listu rekla da je ranije zvala Centar za socijalni rad, policiju i komunalnu policiju zbog njihovog okupljanja kraj zgrade gde su gomilali otpatke i vršili nuždu, ali da je to bilo bezuspešno.

Ranka R, koja u okolini prodaje sitnice poređane na kartonu, poznavala je Dragutina koji je tu često prolazio, koristeći se štakama ili invalidskim kolicima jer je, kaže ona, imao neki problem sa nogama.

„Kad je bio trezan, lepo se s njim moglo razgovarati. Strahota je to što mu se desilo. Kakva mala deca! Ja sam se sa 15 udala, a sa 16 sam rodila”, ogorčena je ona.

Lokalni prodavci za malim tezgama u toj ulici pričaju da to nije bio prvi napad na beskućnike i, tvrde, da je baš Dragutin i ranije bio zapaljen dok je spavao, a maltretirali su ga takođe neki maloletnici.

Zbog čega su u konkretnom slučaju deca palila beskućnike koji su spavali, i da li je reč o bahatosti, možda nesvesnosti posledica ili nečem trećem? Psiholog Dušan Vuković iz Dečje bolnice smatra da je „ključ” za ovaj ekstremno nemili događaj u takozvanom antisocijalnom poremećaju ličnosti – poznatijem kao psihopatija ili sociopatija.

„Njega karakterišu agresivni, rizični, destruktivni obrasci ponašanja, a za koje je zajednički imenitelj izostanak empatije za druge ljude, odnosno nemogućnost saosećajnosti i zauzimanje pozicije drugog”, kaže Vuković za naš list.

Na mlađim uzrastima, ova dijagnoza, po njegovim rečima, ogleda se u ponašanjima koja su ovde zabeležena – lutanja, tumaranja gradom, odsustvo bilo kakve institucionalne ili kontrole roditelja, opiranju pravilima, rizična i rušilačka ponašanja: razbijanje, krađe, i vrlo često paljenja i namerno izazivanje požara.

„Kod ovakve dece i adolescenata često imamo različite oblike bahatosti, upravo iz potrebe za traženjem senzacija – novih, ekstremno jakih podražaja, koji ih potom na nivou neurotransmitera zadovoljavaju i ’smiruju’”, objašnjava Vuković.