Erdogan predsednik do 2029. godine

Poslanicima u turskom parlamentu podnet je nacrt predloga za promenu ustava da bi se uveo predsednički sistem vladavine.

Ta inicijativa će se naći na referendumu ako je posle debate u nacionalnoj skupštini podrži najmanje 330 poslanika, što u vladi sigurno očekuju.

„Turska ulazi u novi period demokratije i promene u ustavu će označiti kraj koalicionih vlada. To će obezbediti jaču i efikasniju izvršnu vlast u zemlji i snažniji parlament”, izjavio je premijer Binali Jildirim najavljujući raspravu poslanika o ustavnim promenama.

Tu ideju je lansirao Redžep Tajip Erdogan još sredinom 2014. godine, čim je izabran za šefa države. On to objašnjava neefikasnošću državnih organa zbog „preklapanja” poslova između vlade i predsednika.

Erdogan je, doduše, čim je seo u fotelju šefa države, za razliku od svojih prethodnika, prigrabio gotovo sve dizgine vlasti, često kršeći ustav, zbog čega ga kritikuju u opoziciji.

Vladajuća partija pravde i razvoja (AKP) i mala opoziciona desničarska Partija nacionalističkog pokreta (MHP) posle dužeg pogađanja postigle su dogovor o ustavnim promenama, odnosno uvođenju predsedničkog sistema.

Taj predlog će se naći pred građanima na plebiscitu ukoliko ga, posle rasprave u parlamentu, na kraju podrži najmanje 330 od ukupno 550 poslanika. AKP ima 316, a MHP 40 fotelja u nacionalnoj skupštini, dovoljno da ova inicijativa glatko dobije zeleno svetlo.

U vladi već najavljuju da će se referendum održati na proleće, najverovatnije krajem aprila ili početkom maja. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, koje je sprovela firma MAK, 65 odsto anketiranih građana je reklo da će podržati uvođenje predsedničkog sistema.

Prema predlogu novog ustava, u kome se menja 20 članova, sva vlast će ubuduće praktično biti u rukama jednog čoveka – šefa države.

Predsednik će imenovati ministre i dvojicu potpredsednika, što je očigledno ustupak Partiji nacionalističkog pokreta koja je uslovila svoju podršku dobijanjem jednog mesta. Funkcija premijera više neće postojati.

Šef države će takođe određivati polovinu članova Vrhovnog saveta sudija i tužilaca i moći će, kako se strahuje u opoziciji, da direktno utiče na rad pravosuđa. Predsednik će izdavati dekrete, proglašavati vanredno stanje i moći će da raspusti parlament.

Prema ustavnim amandmanima broj mesta u nacionalnoj skupštini će se povećati sa sadašnjih 550 na 600. Spušta se i starosna granica za kandidate za poslanike sa 25 na 18 godina života.

Predsednik države će se birati na pet godina, s tim što na tom položaju može da ostane najviše dva mandata. Ubuduće on će i dalje moći da i bude lider ili član svoje partije. Prema dosad važećem ustavu šef države je morao, čim se ustoliči, da podnese ostavku u partiji, i da se ponaša kao nadstranačka ličnost, kao predsednik svih građana bez obzira na političke boje.

Politički analitičari u Ankari već su izračunali: posle promene ustava Erdogan bi mogao da ostane na vlasti sve do 2029. godine. Kako se najavljuje, on sadašnji mandat koji je započeo sredinom 2014. godine neće prekidati pošto je izabran po starom ustavu, samo će tražiti veća ovlašćenja.

Prema tome, Erdogan će prvi put po novim paragrafima biti biran tek 2019, a drugi put 2024. godine. U svakom slučaju on će obeležiti početak 21. veka u Turskoj pošto je dosad tri puta bio i premijer.

Vodeća opoziciona Republikanska narodna partija nije želela, kako u njoj ističu, da učestvuje u „uvođenju diktatorskog sistema”, odnosno „vladavine jednog čoveka – Erdogana”. Predsednički sistem će, kako se strahuje, izazvati još dublje podele na političkoj sceni zemlje.

Erdogan će i dalje biti na čelu samo jedne političke opcije, proislamističke, a ne kao dosadašnji predsednici – nadstranačka ličnost, upozoravaju u opoziciji.

Prokurdska Narodna demokratska partija, iako je treća po snazi stranka u parlamentu, ostala je po strani priprema ustavnih promena, naprosto je bojkotovana pošto nju u vladi optužuju da podržava „teroriste i separatiste”.

U njoj strahuju da će dalje učvršćivanje pozicija predsednika Erdogana još više otežati položaj 15 miliona pripadnika tog drevnog naroda koji bez uspeha decenijama pokušavaju da se izbore za veća ekonomska, politička i kulturna prava.