Odustajanje od reformi bilo bi pogubno

Postoji rizik da se prerano odustane od fiskalne konsolidacije, upozorili su juče ekonomisti na tradicionalnoj decembarskoj konferenciji posvećenoj ekonomskoj politici za narednu godinu.

Najava visokog rasta plata i smanjivanje poreza sluti na ponavljanje scenarija iz perioda 2006–2008, kad je započeta reforma propala, što je državu dovelo do ivice ponora bankrota.

Najavljuju se iste mere, ali se očekuje da će one dati drugačije, bolje rezultate, a ekspanzivna fiskalna politika se medijski opravdava kao pokretač dugoročnog rasta privrede, upozorili su učesnici jučerašnjeg skupa u organizaciji Naučnog društva ekonomista.

Ekonomisti poručuju da će stabilizovanje državnih finansija biti završeno kada se javni dug sa sadašnjih oko 26 milijardi evra, što je 72,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, svede na oko 40 odsto BDP.

Tada bi Srbija smanjila troškove kamate i postala otporna na nove spoljne i unutrašnje šokove. Da bi se to postiglo, neophodno je da fiskalni deficit u dužem periodu bude ispod jedan odsto BDP.

Narod traži veće plate i penzije, veće subvencije, da se odustane od svođenja državne administracije i javnih službi na meru mogućeg. Ako vlada bude udovoljavala glasačima kako bi očuvala njihovu podršku – sledi rast rashoda. Istovremeno, privrednici traže smanjenje poreza.

Tvrde da će gubitak prihoda država nadoknaditi rastom privrede i boljom naplatom poreza – što se retko događa, uslediće pad prihoda.

Opasnost po ekonomsku stabilnost države preti i od nereformisanih preduzeća i privrede.

Privatizacija nije završena, pa država s vremena na vreme pokriva njihove gubitke, što takođe povećava troškovnu stranu budžeta. Rashodi državne kase rastu i zbog slabosti privrednog sistema, što se nadoknađuje visokim subvencijama i oslobađanjima od plaćanja poreza.

Rast rashoda i pad prihoda „cementiraju” visok deficit budžeta, tako da državni dug ostaje visok, a „bauk bankrota” i dalje preti.

Struka ne negira da su rezultati privrede u 2016. najbolji od 2008. Ostvaren je solidan rast, ali on nije spektakularan, već je jednak proseku ostvarenog rasta ekonomija u centralnoj i istočnoj Evropi, a sporiji je nego u susednim zemljama.

Stabilnost je poboljšana, a napredak u reformama je skroman. Naruku su nam išle niske kamate i jeftini energenti, što neće potrajati u nedogled.

Prema rečima Milojka Arsića, ponovo zbunjuje podatak da je od 2012. stopa nezaposlenosti opala za više od 45 odsto. „Ni u jednoj evropskoj zemlji nisu registrovana slična kretanja u poslednje dve-tri decenije.”

Kada je o reformama reč, u 2016. je ostvaren napredak u finansijskoj disciplini i delimičan u restrukturiranju nekih javnih preduzeća. Ova ocena se naročito odnosi na efikasnost pravosuđa i administracije, visinu sive ekonomije i korupcije, kvalitet infrastrukture, zaštitu konkurencije. 

– Eventualno održavanje parlamentarnih izbora ponovo bi usporilo reforme – kazao je Arsić i podsetio da je poslednje formiranje vlade trajalo četiri meseca.

Sve u svemu, odustajanje od reformi bilo bi pogubno.