Džihadistički epitaf za Fidela Kastra

Najporazniji epitaf Fidelu Kastru, koji bi, koliko i SAD, morao zabrinuti Rusiju, jeste vest da Islamska država (ID) sve više pristalica osvaja na Trinidadu i Tobagu. Džihadizam ne uspeva samo pod negostoljubivim suncem Bliskog istoka, nego i u karipskom ostrvlju čijoj toploti turisti hrle zamišljajući ga kao tropski raj, previđajući to da njega, kao i hrišćanski Onaj svet za blažene, mahom nastanjuju teški siromasi, ali još neoslobođeni zemaljskih muka i stoga podložni propovednicima ekstremizma.

Nekada, njihove su uši bile otvorene za latinoameričkog jevanđelistu komunizma, Kastra. Za razliku od njegovog najslavnijeg doba, na Karibe, u američko zadnje dvorište, više ne prodire san o levičarskoj utopiji, s njim i uticaj Moskve, pa i njene nuklearne bombe, kakve je nakratko Kastro primio u svoju domovinu. Najogorčeniji i najradikalniji danas ne pokušavaju da preuzmu crveni barjak El Komandantea, pod kojim je i sve manje umerenijih Latinoamerikanaca, već se svrstavaju pod crnu zastavu „kalifata”. Ona im je putokaz za bolji svet – kakav pokušavaju da stvore, nemalo njih kao borci u Siriji i Iraku – ili propusnica za onaj najbolji, koji čeka s druge strane života.

Gubitak inspirativnosti za globalne prevratnike, kakvu je predstavljala kao stožer SSSR-a i komunističkog pokreta, Rusiju naizgled ne bi trebalo da brine u času trijumfa u Siriji, gde je prvi put nakon Hladnog rata pokazala snagu van neposrednog okruženja, slomivši planove Amerike. Sirijski predsednik Bašar el Asad je, uz neprocenjivu pomoć ruske avijacije i šiitskih milicija iz regiona kojima ga je ojačao Iran, preuzeo kontrolu nad Alepom, glavnim uporištem pobunjenika. Za taj uspeh se čini da u zasenak baca gubitak Palmire, koju je opet preoteo ID. Ali, i taj poraz i pobeda u Alepu podjednako označavaju slabost ruskog štićenika Asada i ograničenost moći Rusije u Siriji, pa i šire. Ma koliko se Moskvi – nakon suzbijanja proameričkih snaga u Siriji, uspona njoj srodnog Donalda Trampa u SAD i sličnih, antiliberalnih partija u Evropi – dodeljivala uloga pobednika u novom Hladnom ratu, Rusija još nije pokazala ni vojnu, a kamoli druge vrste moći kakvima je Vašington držao svet pod svojom paskom otkako se raspao SSSR.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU