Da li se probudio stari Aleksis Cipras

Od našeg dopisnika

Atina – Grci i evropski kreditori su pred dilemom: da li se to Aleksis Cipras ozbiljno suprotstavlja diktatu poverilaca ili je samo u pitanju očajnički pokušaj da podigne rejting među sunarodnicima, umornim od njegovih obećanja i drastičnih mera štednje.

Evropska turneja i pokušaj da dobije, pre svega, podršku Angele Merkel ostali su bez rezultata i sada je ponovo pod znakom pitanja šta će biti sa Grčkom, ali i Ciprasovom vladom.

Odluka grčkog premijera da bez konsultacija sa poveriocima koji mu „dišu za vrat” penzionerima sa nižim primanjima podeli 617 miliona evra u vidu „13. penzije” i zamrzne visoki PDV na ostrvima u Istočnom Egeju, koja su podnela najveći teret migrantske krize, uzdrmala je ovdašnju ali i evropsku javnost. Odluka je podelila ovdašnju političku opoziciju koja je u prvom trenutku podržala ovaj potez a zatim se, kao u slučaju Nove demokratije, predomislila i prilikom poslednjeg glasanja u parlamentu – uzdržala. Ipak, velikom većinom parlament je usvojio Ciprasov predlog da se jednokratno pomogne penzionerima, što je svakako značajan politički poen za vladu. O zaustavljanju novog poreza na ostrvima parlament će se naknadno izjašnjavati i odluka će sigurno biti pozitivna.

Već sada ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Cipras, drznuvši se da donese odluku mimo Brisela, delimično popravio rejting u zemlji, ali da se zato ozbiljno zamerio kreditorima koji su jasno stavili do znanja da Grčka nema pravo na samostalne odluke. Evropski stabilizacioni mehanizam je posle Ciprasovog poteza momentalno blokirao kratkoročne olakšice za smanjenje grčkog duga koje su donete 5. decembra i prema kojima je do 2060. godine javni dug trebalo da, kroz tehničko poboljšanje kamatnih stopa i dospeće određenih dugova, bude smanjen za 20 odsto.

Dakle, Grčka je sada opet – sama protiv svih! Susret sa Angelom Merkel potvrdio je da se, i pored Ciprasovih očekivanja da će od nje dobiti bar nekakvu podršku, sve odluke vezane za grčki dug donose po dogovoru u Evrogrupi, a ne u Berlinu, kako mu je i kancelarka jasno rekla.

Ima nekih nagoveštaja da bi eventualna odluka o odmrzavanju kratkoročnih mera mogla biti doneta iduće nedelje u radnom sastavu Evrogrupe i to samo zato da bi se izbegli novi problemi. Međutim, za to nema nikakvih garancija jer bi to značilo da evropski poverioci pristaju na neposlušnost u svojim redovima. Mnogo je realnije očekivati da se razgovori o grčkom dugu i konačno ocenjivanje paketa sprovedenih reformi odlože za narednu godinu. Utoliko pre što razlike između Brisela i MMF-a po pitanju održivosti grčkog duga nisu prevaziđene, što Fond nije odlučio hoće li uopšte učestvovati u paketu finansijske pomoći i što, konačno, svaka strana u ovom trouglu ima svoja preča posla.

Cipras očigledno više ne želi da po svaku cenu igra ulogu reformatora i dopušta da se evropski poverioci i MMF, kako je rekao, „prema Grčkoj ponašaju kao prema koloniji”. Svestan je da i inferiornost u očima Grka, ali i samovolja prema Briselu mogu da ga skupo koštaju. Jer, eventualno raspisivanje prevremenih izbora kako bi od naroda dobio podršku za suprotstavljanje novom paketu mera, u ovom trenutku bi bio rizičan potez, mada nije nemoguće da to bude i jedino rešenje. Grčki premijer je već ranije poveriocima pokazao da ume da bude tvrdoglav i sada je ponovo prisutno pitanje: nije li se probudio onaj stari Cipras koji je Evropi i Šojbleu zadao toliko problema zbog kojih bi da ga, u kontekstu razvoja situacije u Evropi, rado „počiste” sa političke scene i zauvek završe sa levičarskom vladom u Grčkoj. Sa Ciprasom koji im opet „čita lekcije” i tvrdi da posle svih mera štednje na koje su ga kreditori primorali ima pravo da odobri jednokratnu pomoć penzionerima ne dovodeći pritom u pitanje grčki ekonomski program. Cipras ih podseća da je Atina dosledno poštovala sve što je dogovoreno sa kreditorima i da zato nemaju moralno pravo da blokiraju kratkoročne mere olakšanja grčkog duga. Cipras je u Briselu istakao da Atina zna svoje obaveze i upozorio da su nedopustive igre kreditora preko leđa Grčke u trenutku kada je zemlja u završnoj fazi ispunjavanja paketa reformi i sa pokazateljima koji nagoveštavaju privredni oporavak.

Povodom blokade kratkoročnih mera za smanjenje grčkog duga, Cipras je ponovio da vladine mere podrške siromašnim penzionerima ne predstavljaju opasnost za za ekonomski program niti fiskalne pokazatelje za 2017. i 2018 i oštro je kritikovao MMF rekavši da je krajnje antidemokratsko njihovo insistiranja za uvođenjem novih restriktivnih mera.

Time se opet kao pre dve godine, kada je došao na vlast, zamerio moćnicima! S tim što sada, ni Grčka ali ni Evropa više nisu kao što su tada bile, zbog čega se i rešenja verovatno drugačije donose.